Драги љубитељи књиге, претпостављам да сте се одавно уверили у чистоту пријатељства које вам она пружа. Искуства попут креирања ставова о себи, свету, уметности, животу и њиховог реформулисања, читајући књигу, проживела сам небројено много пута, а са вама ћу поделити тек нека од њих.
„Знакови поред пута“ Иво Андрић
У књизи, као и у пријатељу, сваки човек жели да спозна себе, поистовети се… Треба му уверење да ни у чему није сам; па ни у оним најтежим животним тренуцима када је најслабији, пун сумње и преиспитивања. Књига нашег нобеловца „Знакови поред пута“ ми је веома често пружала уточиште. Човек по својој природи чезне да буде схваћен и у друштву, те је ова књига била адекватан одговор на такве моје потребе. Један од омиљених цитата из ове „ризнице мудрости“ ми је: „Понекад човек преживљује такве ствари да сама чињеница да их је преживео значи не само победу и избављење него чудо; једно поновно радосно рођење по нарочитој милости виших сила“.
„Ми“ Јевгениј Иванович Замјатин
Овај роман сам читала током студија, а први пут сам се поистоветила са његовим јунацима у време изолације, полицијског часа, ванредних мера које су ступиле на снагу током епидемиолошке ситуације. Роман је био фантастичан по жанру све до ове године када смо и сами постали његови јунаци без имена који излазе из кућа у исто време, враћају се у њих, живе живот под полицијском контролом… Сценарио романа „Ми“ Замјатин је наменио за 26. век. Мислим да се поприлично забројао…
„Жудња за животом“ Ирвинг Стоун
У овој биографији чувеног сликара Винсента Ван Гога спознала сам како заправо изгледа најчвршћа од свих спона која веже човека за живот. Услед толико чудних околности, немаштине, болести и патње, овај уметник се својом непресушном страшћу према животу и сликарству уздигао изнад овоземаљског и винуо у непролазност. Ова књига ме је научила много о уметности. Упознала ме је са великим писцима, сликарима, као и са ондашњим магичним Паризом, Арлом и другим географским просторима…
„Љубавнице“ Елфриде Јелинек
Ова аустријска нобеловка одлично зна зашто је ствари поставила баш тако. Њој нису потребна велика почетна слова, правопис, нити бирање речи. Ствари назива правим именом, без устручавања. Оштрог је ума и језика. Псовка у њеном роману није вулгарност, већ неопходност да се надене име проживљеном. Ово је сјајан роман који бих представила цитатом: „ако неко има судбину, онда је то мушкарац. ако неко добије судбину, онда је то жена“. (наравно, после тачке се не пише велико слово).
„Понижени и увређени“ Фјодор Михаилович Достојевски
Оволико драматичности и напетости неће вас дочекати ни у врхунским драмама, трилерима и кримићима. Класици су увек непогрешив избор, а овај вам неће дозволити да заспите док не прочитате и последнју написану реч. Достојевски овим романом дефинитивно руши предрасуду да радња класика из 19. века мора да се одвијана лагано, те захтева најстрпљивијег и најупорнијег читаоца.
Драгана Клашња
Фотографије: unsplash.com
