Како превазићи неуспех на испиту

Неуспех је саставни део наших живота с којим се понекад изузетно тешко миримо. Младом и неискусном човеку особито треба потврда о његовој способности и вредности, те се као такав најтеже и носи са неуспесима. Драги омладинци, можда је, заправо, неуспех саставни део успеха! Можда ова два опозита не искључују један другог! Хајде да видимо како се са неуспехом носе студенти Универзитета у Новом Саду, можда вам помогне баш неки од њихових савета!

Дијана Радић (Факултет техничких наука, Рачунарство и аутоматика):

Сматрам да нас неуспех у ствари спрема за живот и као таквог га треба прихватити. То је само једна лекција. Много се више научи из неуспеха него када све иде како треба. Наравно да нам у тим тренуцима не изгледа као нешто добро… Међутим, некада нас баш тај неуспех доведе до места на ком касније будемо. Овакво размишљање углавном почињемо практиковати као студенти, јер кроз раније школовање увек има неко ко бди над нама, а кроз студирање смо  самосталани и као такви више нисмо заштићени, као што нас нико неће водити ни кроз живот…

Предраг Топалов (Природно-математички факултет, Ловни туризам):

Учење посматрам као процес. „Падање на испиту“ за мене није знак да сам лош и слаб, већ мерило времена и труда које сам посветио градиву и учењу. Испит је само један корак ка дипломирању због ког сам и уписао факултет. Није важно када, важно је научити, односно, овладати знањем. Кључна ствар је да не постоје лаки и тешки испити. Упитно је колико смо се посветили спремању истих.

Јелена Додић (Филозофски факултет, Енглески језик и књижевност са другом страном филологијом – руски језик):

Саветовала бих им да крену на време да уче, али да нађу времена за активности које их испуњавају и за дружење. Јако битно је да се окруже позитивним људима. Неуспех је нормална ствар и не треба га примати к срцу. Сви ми некада паднемо испит што не значи да ми то не можемо. Најважније је да после пада знамо да устанемо. И поручила бих свима да никада не одустају! Само храбро!

Александар Милошевић (Филозофски факултет, Журналистика):

Савјетујем да никада не посустану и да неуспех не доживе као пораз већ као мотивацију, односно, да то што нису положили испит или добили жељену оцјену схвате као нешто нормално, нешто што се може десити свима. Ја се лично водим тиме, јер у неким ситуацијама иако сам веома добро спремио неки испит може се десити да усљед пада концентрације не остварим жељени и заслужени резултат.

Мила Шкорић (Природно – математички факултет, Биологија):

Ко ради тај и греши. Свакако да се доживи и неуспех… Битно је да не изгубимо из вида због чега смо ту где смо, а труд се кад – тад исплати.

Мирјана Тодоровић (Филозофски факултет, Српски језик и књижевност):

Моји неуспеси су били одустајање од испита. Тада тјешим себе да ћу следећег пута више радити на припреми испита. Увек радије учим све испочетка него да прихватим оцјену коју не желим или број бодова са писменог дела, на пример.

Драгана Лисић (Филозофски факултет, Књижевност и српски језик):

Треба да се одржи свест да оцена није мерило нашег знања, да нас она не одређује, да није крај света ако се падне, да постоји мноштво рокова који су управо ту да би олакшали и дали нову шансу. Не треба да кињимо себе, већ да имамо позитиван унутрашњи самоговор: успећеш следећи пут, био си близу! Избегавајте да додатно отежавате себи неуспех!

 

Марко Аџић (Филозофски факултет, Англистика):

Није увек најбитнији резултат, на крају крајева. Човек треба да буде искрен према себи, односно, да буде тамо где воли и жели. Уколико човек ради оно што воли, треба да делује марљиво и поштено, тако да тиме  доприноси првенсвено себи, затим драгим људима, својој делатности, те ће самим тим и друштво добити шансу да напредује. Редован рад је, свакако, кључна ствар успеха у свему, па и у полагању испита. Постоји прича о два поља и два човека коју ми је својевремено испричала наставница хемије у пензији, Веселинка Шкиљевић. Један од та два човека је има потребну механизацију да обради земљиште са лакоћом, док је други оскудевао. Међутим, вољом и трудом посао је успешније обавио онај без потребног оруђа. Суштина приче јесте да је таленат без рада протраћен таленат.

 

Хвала свим учесницима анкете на добронамерним саветима. Сигурна сам да ће ова разноликост у размишљањима мојих саговорника обезбедити да свако пронађе за себе учинковиту методу превазилажења неуспеха! Срећно!

Драгана Клашња

Фотографије: unsplash.com

Коментари

Leave a reply