Да ли смо свесни свих начина на које загађујемо ваздух и које су последице по наше здравље?
Када бацимо пластичну флашу, да ли смо свесни да ће она надживети и нас и наше потомке? Када бацимо жваку, проћи ће петогодишњи период док се она распадне у природи. Када бацимо пелену или пластичну флашу, проћи ће више од 4 века њиховог загађујег боравка у природи. Пластична кеса ће трајати у природи чак до 1000 година – довољни су подаци да се замислимо када купујемо производ за једнократну употребу који ћемо после употребе бацити где било.
Шта свако од нас може да промени?
Шта је то што свако од нас може учинити свакодневно и тиме дати огроман допринос заштити наше животне средине? Није тешко амбалажу не бацати где нам згодно, већ одлагати тамо где треба оно што може да се рециклира – картон, папир, метал, стакло, пластика, метал. Није тешко, али нажалост није ни довољно практично заступљена култура бацања смеђа.
Дисајни надржаји, тровање, слабљење имнунитета, рак – могу бити последице човекове свакодневне и неодговорне активности. На обичном примеру, то су разне паљевине пољопривредника на имању, у шуми, бацање отпада и смећа у природу, током обављања активности у индустрији и саобраћају где се испуштају гасови или се производе загађујуће материје.
Дневно: један човек – један килограм смећа
Истраживања кажу да просечно сваки човек дневно произведе до једог килограма смеђа, док просечна породица која предњачи у броју адекватних канти за смеће је свакако немачка породица и тај број канти у домаћинсту се креће око 6.
Да ли сте чули за острво смећа у Тихом океану? Постоји место у океану где струја доноси отпад величине три Француске где 99% отпада чини пластика, а површина коју заузима је преко 1,5 милиона километара? Да ли можете веровати?
Када чујете колико смећа остаје да живи и надживи и наше потомке, када чујете да постоје институти и фонадације које чисте чак океане од смећа и да постоје људи којима је то посао – размислимо добро шта купујемо, а још више где бацамо своје смеће.
Овај текст настао је у оквиру пројекта Како и зашто у еко-предузетништву који организује неформална група Омладинци у зеленом предузетништву у сарадњи са Омладином Јазаса и Опенсом. Како и зашто у еко-предузетништву се реализује у оквиру пројекта Зелени инкубатор који спроводи Београдска отворена школа уз финансијску подршку Европске уније.
Фото: Марија Ердељи
