Марко: Музику репродукујем енергично и директно

Двадесетседмогодишњи Марко Веселиновић, познатији публици као ди-џеј Кик Конг, ,,краљ” је џангла на нашим просторима и креатор електронске музике. Док су му некада интересовања била усмерена искључиво ка музици и графитима, већ неко време успешно ради за страну IT компанију. Учествовао је на многим фестивалима, од којих се због најбољег звучног система издваја фестивал у Хрватској – Outlook.

Како је „Кик Конг“  доспео у воде ди-џејинга?

Прошло је око 11 година од журке, од журке на којој нисам био само посматрач. Иван Андријашевић ака Фокус, човек на чијој журци сам први пут чуо и хип хоп и џангл, заслужан је за то.  

У чему ти видиш кључ електронске музике и шта треба да поседује један ди-џеј да би изградио репутацију врсног мајстора за миксетама?

Кључ немам, али рецимо да сваки ди-џеј који држи до себе и гледа на музику као такву, треба да схвати да он као човек који стоји испред 10, 20 или 100 људи, има огромну одговорност. И сваки џиџ треба тако да скапира, одговорно. Шта треба да поседује, најбуквалније опрему коју треба да зна да искористи. Скилови су нијансе и ствар од ди-џеја до ди-џеја и наравно да не треба свако да зна све, јер то није могуће.

Одакле „црпеш“ инспирацију и шта чини „бучни извор“ твоје уметности?

Не црпим инспирацију, јер је углавном немам. Рецимо да је после толико година све то прешло у свакодневницу. Ја не могу дан да замислим без хлеба, слатког и много музике. Мислим да је то довољно.

Ти си неко ко поседује тај „музички адреналин“ и креативни потенцијал током репродукције. Како би дефинисао свој процес стварања?

Ако причамо о делу електронске музике кроз године, џангл је сам по себи јако енергичан и директан, а то сам и ја. Тако да продукт бих најкраће описао кроз то – енергично и директно.

Који поджанр електронске музике највише „покреће младу масу“ на наступима, а за који се ти најрадије определиш за своју душу?

Жанр који „покреће“ млађу масу не може се чути на игранкама на којима ја учествујем. Најрадије се определим за оно што иначе пуштам на својим наступима, што генерално слушам код куће – џангл, ДнБ, фанк, грајм и хип хоп.

Када су на снази мере заштите од корона вируса и ограничен број присутних, како изгледа један твој наступ и може ли се зарадити од ауторске музике током ванредних околности?

Журке електронске музике, тачније електронске музике коју ја „ширим“ и нису нека честа појава. С тим у вези, нису ни посећене, генерално како време пролази све мање. У случају короне, ја као ди – џеј и организатор ризикујем „бубреге“ и много пара. Рејвови су опет илегални, сви знамо. Од андерграунда не може да се живи, нема ту много филозофије када су у питању ди-џејинг и продукција. Пушташ за себе, родбину и пар другара у већини случајева.

Док је био карантин, ти си стримовао преко друштвених мрежа и „вртео“ плоче. Колики је био „одзив“ и у коликој мери на овај начин млади могу побећи од стварности и напетог стања са којим су се суочавали ако узмемо у обзир да је музика октровење које поправља расположење?

Одзив да се не лажемо није био велики, јер људи генерално ни не долазе на журке у великом броју. Рецимо да је мотив био досада, вишак слободног времена и чисто да не заборавим како се пали грамофон. Било је забавно и мени и комшијама. Млади беже од стварности на разне начине и уз разне стимулансе, нисам сигуран да је ово баш један од тих.

Каква искуства носиш са досадашњих фестивала и који би посебно издвојио и због чега?

Фестивали су сјајна ствар, вероватно једна од најбољих у животу сваког ди-џеја, музичара… Рецимо да бих издвојио наступ на Outlook-у,  једном од ако не и највећем фестивалу бас музике у Европи. Сјајан вајб, сјајни људи и најбољи саунд систем у свету, да не будемо скромни јер тако и јесте.

Поред музике, у ком правцу иду твоја интересовања, имаш ли неке нове планове за будућност када је каријера у питању, можда одлазак из земље?

Интересовање у последње две, до три године је IT сектор који ме храни и будућност окрећем у том правцу. И све будуће планове, ако то није музика, гледам да усмерим ка томе. Одлазак из земље, увек, сваки дан, али сам у фазону да се вратим после месец највише, јер плаћају ме странци и живот у Србији у том случају је океј.

 

Анђела Андријевић

Фото: Дамир Трновац, Лидија Јеркић

.

 

 

Коментари

Leave a reply