У данашње време много тога се променило и говорити о променама у положају жена је свакако осетљиво – морало би укључивати више аспеката и закључци би били релативни. Колико тога доброг је донела еманципација жена а колико терета са друге стране? Шта је то што друштво од нас жена очекује? Да ли су то реална очекивања, да ли ми жене можемо и да ли желимо да их испуњавамо?
Да ли смо се као жене бориле за више слободе и да ли нас је та слобода ставила у равноправан положај? Да ли смо добиле, уместо деобе обавеза, заправо додатне обавезе? Да ли је жена заиста незаменљива у кухињи и кућним пословима? Да ли жена може бити подједнако пословно успешна и бити руководилац?
Дозволиће се жени признање да је незаменљива домаћица, добар шеф, али и стуб породице који је незамљенљив у одгајању деце. Дакле, можете напредовати, али остају вам ваше обавезе из матријархата које чекају и даље на вас. Питање је да ли смо суштински постигле помак у равноправности или неравноправности.
У ситуацији када жена и партнер исто привређују, њихов нематеријални допринос породици свакако није исти. Чак и ако жена више привређује, обавезе доприноса породици јој се, у принципу, не умањује исто као и када мање привређује.
Да ли женска еманципација доноси самосталност и слободу или постајемо заузететије и оптерећеније као својеврстан вид притиска да тим путем не наставимо? Док се изборимо за своју самосталност – завршимо школовање и усавршавање, изборимо се за напредовање, остајемо ограничене временом у погледу заснивања породице и рађања деце. Очекивања друштва веома често стављају фокус да је то обавезно и да све остало у животу једне жене није вредно уколико се по сваку цену не оствари као мајка. То наравно није увек могуће, из милион разлога, које нико није дужан да износи и правда се.
А ко нама може судити и коме ми можемо судити? Нико нема права на то. Право је сваке жене да одлучи о избору свог партнера и свом потомству. Право је жене да о томе не мора уопште да говори.
Сузана Марјановић
Фото: Марија Ердељи
