Током ванредног стања, морали смо се прилагођавати на различите животне околности и нов начин живота. Неко се прилагодио лако, неко се нажалост није придржавао мера, али на већину је оставило одређене физичке и психичке последице. Како сте ви посматрали меру социјалнe дистанцe?
Да ли вам је социјално дисцанирање тешко пало или је то одговарало вашој природи? Да ли смо изоставили пољупце и загрљаје при сусретима? Да ли смо и необавезна виђања и кафенисања проредили или свели на минимум? И најважније питање – да ли смо се осећали усамљено или уплашено?
Животне околности су нас све довеле до једне важне и поучне лекције при чему је већина нас научила нешто ново – неко се променио или сазрео. Не кажу џабе да – ако човек не може сам са собом – има велики проблем. Ако из своје коже побећи не можеш, учини све што можеш да ти у њој буде удобно.
Бити сам – не значи нужно и бити усамљен. Бити у кући – не значи и нужно досађивати се.
Социјална дистанца у доба короне нас је научила да физичко дистанцирање није исто што и емотивно. Упознали смо више сами себе као и друге. Нове ситуације и околности су многе људе само физички удаљиле али путем међусобног разумевања заправо зближиле. С друге стране, сигурно је било и неразумевања и прекида одређених дружења и за будућност. Многе нове непредвидиве ситуације су показале више лица истих људи. Могли смо видети ко размишља о свом здрављу и здрављу других, ко поштује себе и друге, ко штити своје и туђе породице истом пажњом и бригом, ко разуме односно не разуме новонастало ванредно стање.
Упознати, прихватити себе и бавити се собом је императив резилијентне особе. Будите умерени, опрезни при социјалном дистанцирању, али водите рачуна и о психичком стању. Како бринете о себи, тако брините и о другима. Прави пријатељи ће вас разумети и нема бојазни да ће спољашње околности на које се не може утицати прекинути пријатељство. Срећно!
Сузана Марјановић
