У периоду ванредног стања власници дворишта и њива су власници раја. Пролеће се буди, деца се играју у дворишту, жене сређују цвеће, мушкарци на њиви прскају, тањирају, сеју кукуруз, соју, сунцокрет и слично. Шта да раде они који живе у стану и не смеју да прошетају по парку и јавним површинама у време забране кретања?
Постоји једна изрека у народу која каже да се жив човек на све навикне. Ако немаш двориште, можеш на тераси пити кафу и посматрати буђења и заласке сунца или причати са комшиницом преко терасе на безбедној удаљености. Ко хоће нађе начин, ко неће – нађе оправдање, и у редовном и ванредном стању.
Кад све прође, ако научиш нешто ново из тог искуства, обогатићеш се зрелошћу и животном мудрошћу. Уколико си све издржао, онда ћеш више ценити своју слободу, природу и контакте са људима. Да нам све ово није било ускраћено стицајем околности, не бисмо ни били свесни колико нам је наша слобода, кретање и комуникација уживо битна.
Млади су били заокупљени друштвеним мрежама и онлине дружењем. Сада када је битна социјална дистанца, више него икад им недостаје уживо контакт. После пандемије, могло би се очекивати да порасте свест о значају дружења у природи и комуникацији уживо, не само путем компјутера и телефона.
Искрена и чиста молитва је молитва којом си захвалан за све што имаш, не срдиш због онога што ти је ускраћено и стрпљиво и безусловно молиш да се овај ружан сам са корона вирусом завршили. То је молитва која стиже на право место тамо где је и упућена. Буди стрпљив и чекај да ти искрена молитва донесе оно по што је послата – по добро свима. Срећно!
Сузана Марјановић
