Како се сналазимо са онлајн наставом?

Начин живота великог броја људи се драстично променио због вируса који се проширио целом планетом. Ученици и студенти у Србији од 16. марта похађају наставу онлајн. У тексту који следи истражујемо како овај систем рада функционише и шта је са собом донео.

Учење и рад од куће!

Како се сналазимо са онлајн наставом?

Тог понедељка основци, средњошколци и студенти нису се запутили ка школама и факултетима. Донета је одлука да се настава не обавља у образовним установама због тренутне епидемиолошке ситуације. Ученици основних школа прате наставу на трећем програму РТС-а, а средњошколци на платформи РТС Планета. Студенти имају наставу преко онлајн платформи и високошколске установе на својим сајтовима објављују наставни материјал.

Ђацима су на располагању њихови наставници који су обавезни да припреме додатни материјал за учење. Комуникација се обавља путем платформи које су за то предвиђене и електронском поштом.

Разговарали смо о новонасталој ситуацији са Горданом Попов, помоћницом директора новосадске Основне школе „Јозеф Атила“. Према њеним речима, овај начин наставе добро функционише, а проблеми се решавају у ходу.

„Током ове три недеље, искуства са онлајн наставом су позитивна. Домаћи задаци су у виду истраживачких пројектних задатака, реферата и квизова знања. Са ученицима имамо лепу сарадњу. Учење је модернизовано. Проблем се јавља када је реч о оцењивању, јер оно није најрелевантније у оваквим условима.“

Овај вид наставе изискује од школараца да имају одговарајуће техничке услове, како би могли да прате часове и раде домаћи. „Немају сва деца интернет. Неки не могу да прате РТС, јер немају телевизор, али и о њима водимо рачуна. Задаци које треба да ураде и други материјал им буде послат на кућну адресу“, објашњава Попов.

За потребе овог чланка спроведена је анкета којом су испитани ставови средњошколаца и студената о онлајн настави. Мишљења су подељења. У просеку четири од 10 испитаника (39,3%) задовољно је онлајн наставом, док је готово идентичан број њих рекао да им се овај начин рада не допада (38,7%). Остали (22%) кажу да им је свеједно да ли наставу прате онлајн или су у школи / на факултету.

Није лак задатак надокнадити путем жице интеракцију између наставника и ученика која се дешава у учионици. „Што се мог предмета тиче, градиво које долаз,и може и овим видом да се реализује помоћу презентација, белешки и конкретних примера. Ипак, ја сам увек радије за живу реч и директну комуникацију када је у питању настава, а и испитивање“, истиче професорка Уставног и привредног права Мирјана Чутурило Милошевски, која предаје у Средњој школи „Вук Караџић“ у Сечњу.
Анкетирани ученици/студенти су оценили (1-5) начин на који онлајн настава функционише у њиховој школи / на њиховом факултету просечном оценом 3,3. Међу навођеним недостацима, чести су проблеми техничке природе. Лоша интернет веза отежава праћење предавања. Дешава се да нестаје слика и тон. Платформе примају ограничен број људи. На Зуму (Зоом) максимум је 100, а Мајкрософт тимс прима до 250 учесника. Тај капацитет је недовољан, јер неке генерације броје и хиљаду студената.

Испитаници често наводе и друге проблеме као што је недовољна обученост наставног кадра за овај начин рада. Неретко се међу њиховим одговорима нашла примедба да се не реализује онлајн настава из свих предмета, већ се негде само своди на то да добију материјал из ког треба да уче без додатних појашњења.

Професор Машинског факултета у Београду Марко Милош рекао је за „Дневник“ РТС-а да су на овом факултету спремно дочекали ситуацију. „Професори су у складу са упутствима у веома кратком року урадили све шта је било потребно. Срећна околност је била да су наставници Машинског факултета махом и пре ове ситуације користили благодети онлајн наставе“, истакао је Милош.

Међутим, у великом броју образовних установа онлајн настава није уобичајена пракса. „Мени је ово први сусрет са оваквим системом рада. У почетку сам осећала страх од непознатог и ситуације у којој смо се нашли. Током кратког рока све је требало организовати, а то није лако. Ипак, након мало већег ангажовања и одређених инструкција, све је почело да добија свој смисао“, каже професорка Чутурило Милошевски.

Већини ученика и студената, а и многим професорима онлајн настава је до сада била позната само као теоријски појам. Ових дана заједно откривају њене предности и мане. Важна је обострана флексибилност и разумевање. Овај метод рада нуди могућности модернизације класичних предавања.

Ипак, комуникација „лицем у лице” одувек је представљала основу образовања. Најбоље резултате дало би комбиновање ових алтернатива, али постојећи услови то не допуштају.

Аутор: Јелена Чоловић

Извор: iSerbia

Коментари

Leave a reply