Емпатија за суграђане – волонтери у Новом Саду

Од почетка епидемије омладинске организације отпочеле су разне волонтерске акције, а све у сарадњи са Црвеним крстом и Кризним штабом. Млади су, тако, од самог почетка, спремни да помогну најстаријима, не одбијајући ниједан посао – од куповине намирница за своје комшије, до спремања простора Новосадског сајма и састављања привремених кревета.

Двојица младих волонтера, Радован Лаћарак и Филип Тинтор, често су се прикључивали волонтерским активностима ОПЕНС-а, па су сада активни и на Сајму, а са нама су поделили своја искуства.

Шта те је највише мотивисало да се пријавиш, узимајући у обзир потенцијалне последице по здравље?

Филип: Мотивисало ме је то што имам прилику да истински некоме помогнем у овој ситуацији. Волонтера ће увек бити, али верујем да они који могу и желе да се одазову у оваквим ситуацијама представљају неку врсту хероја који својим радом мотивишу и друге да се придруже, у циљу успостављања друштвене одговорности.

Која су била ваша задужења током волонтирања?

Филип: Како нас је све новонастала ситуације изненадила, требало ми је неко време да се навикнем на све промене, као и на нови начин учења. Чим сам сазнао да ОПЕНС сарађује са Војском Србије, у циљу припремања простора Новосадског сајма за збрињавање оболелих суграђана, одмах сам се прикључио акцији. Наша задружења обухватала су постављање кревета, пренос заштитне робе и основних намирница.

Какве су реакције људи који виде групу младих волонтера на терену?

Раша: Коментари су углавном похвални, мада има и људи који кажу да се зезамо са својим животима. Мислим да сваки човек, уколико има могућности, треба да помогне онима којима је та помоћ заиста потребне. У овим ситуацијама се види колико заиста волиш своје суграђане, своје комшије, баке и деке.

Постоји ли нека врста страха за сопствено здравље?

Филип: Не бих рекао да је то неки страх, али наравно да смо сви пажљиви и држимо се неких мера опреза, као што су чешћа дезинфекција руку и држање мало већег одстојања од уобичајеног.

Раша: Пре бих рекао да је то конструктиван страх који више личи на опрезност. Увек сам на опрезу и поштујем мере заштите, како себе, тако и осталих волонтера.

На који начин се штитите од вируса кад сте на терену?

Филип: Свим волонтерима је пружена основна заштита од вируса. То обухвата рукавице, маске и дезинфекциона средства. Знамо сви да то није довољно и да је потребно да се људи суздржавају од блиског контакта. Сви волонтери су пажљиви приликом разговора са неким или окупљања у мало већим групама. Велик је простор на сајму, тако да сви имамо доста простора за слободно кретање и генерално је опасност прилично мала све док сви поштујемо одређена правила.

 

Да ли је овај ангажман променио твоје ставове у вези са волонтирањем?

Раша: Јесте, и то у потпуности. Волонтирање сам гледао на другачији начин – претежно сам волонтирао ради забаве и дружења. У овој ситуацији сам научио да будем одговоран и да поштујем протоколе. Такође, видео сам и лепшу страну наше војске. Момци су заиста урадили сјајан посао.

Филип: Тренутна ситуација ми је променила поглед на волонтирање само у том смислу да сам се напросто изненадио када сам видео колико се људи пријавило за волонтирање. Стварно се види посвећеност и жеља колега волонтера да допринесу нечему што је некоме заиста од круцијалне важности.

Више од 250 волонтера омладинских организације из Новог Сада, ОПЕНС-а, Новосадског волонтерског сервиса, Института за омладинску политику, Новосадског омладинског форума, Колпинга, Студентског парламента Универзитета у Новом Саду, Чепом до осмеха, Удружења грађана ,,Youth Fest”, Новосадског хуманитарног центра, као и Европског омладинског центра Војводине одазвали су се позиву како би подржали акцију.

Чувајмо се и помажимо једни другима!

 

Извор: ОПЕНС

Фотографије: Марија Ердељи

 

Коментари

Leave a reply