На дневном нивоу осетимо мноштво различитих емоција. Неких смо свесни, а неке смо потиснули. Шта се дешава са емоцијама које су ,,под тепихом” након неког времена?

ФОТО: Да ли прећутати или поразговарати о проблему?

Да ли је потискивање емоција добро, имајући у виду да не можемо у свакој ситуацији испољити одређене емоције? Такозвано пражњење неки подржавају, док други то третирају као испад проблематичног понашања.

Како успоставити баланс сопствених емоција?

Гомилати у себи негативна осећања као што су бес, љутња, повређеност, туга – није добро. Али, шта радити са њима, када таква осећања не можемо конструктивно остварити? Промени прву и сваку другу мисао која те наводи на таква осећања. Ослободи их се. Ниједна мисао није вредна, уколико ћеш се због ње осећати бесно, тужно, повређено, понижено. Нико те не може понизити ако сам себе не понизиш.

То не значи да не треба рационално да сагледаваш ситуације због којих си дошао у непријатну ситуацију. Што би рекли наши родитељи – не примај све к срцу. Када упаднемо у ватру емоција, губимо контролу и објективност. Када нам падне ролетна на очиемоције су наглашене и обично нисмо у праву или претерамо. Уколико не контролишемо овакве ситуације и немамо самоконтролу коју ћемо вежбати, имаћемо проблем у интеракцији са другим људима.

Није добро константно потискивати емоције. Најважнија је самоконтрола и преиспитивање осећања.  Такође, није пожељно исказивати емоција пред другима, осим када су у питању најближи. Вежбај самоконтролу и разумевање сопствених и туђих емоција, поштовање себе и саговорника. Битно је да се осећаш добро у својој кожи. Самим тим, бићеш свима пријатно друштво. Имај да уму да је пријатније бити у миру него у праву! Срећно!

 

Сузана Марјановић

Leave a comment