Ово је невероватна прича о: крилима лептира, Николи Тесли, ЕУ помоћи, научницима из Србије и борби против фалсификата коју једноставно морате прочитати .
На свету постоји више од 17.000 врста лептирова и тачно 180 званично признатих валута. Где год се налазили, лептири деле једну заједничку особину: могу живети од једног до највише 30 дана. И све светске валуте деле нешто заједничко: свуда има оних који их фалсификују. Захваљујући иновацији научника из Србије ускоро би од фалсификованих новчаница могао да нас заштити „Теслаграм“ – природни холограм који потиче са крила лептира!
Теслаграм је добио име по највећем и светски познатом српском иноватору, Николи Тесли чији се лик (поред осталог) налази и на новчаници од сто динара. Настављајући његову традицију, научници Института за физику из Београда и компанија Qуадра Грапхиц ујединили су се како би искористили погодности природног холограма. Они користе ситне љуспице са лептирових крила и производе јединствене и за фалсификовање немогуће – заштитне холограмске шаре.
Крила лептира састоје се од великог броја љуспица невидљивих људском оку пошто не прелазе величину од 100 микрона. Ипак, остају на прстима и длановима након контакта са лепритовим крилима.
Свака од ових љуспица потпуно је јединствена, што су научници из Института доказали математичком формулом. То је заправо далеко виши ниво заштите од оног који је тренутно могуће остварити коришћењем постојећих технологија за холограме којима се потврђује аутентичност вредносних папира или производа.
Ова иновација доживела је огроман одјек па је представљена и на овогодишњој World Minds конференцији која је одржана у Београду. „Крилима једног лептира можете заштити око 100.000 предмета (апоена, предмета). Теслаграм технологија је платформна што значи да има много поља примене. Можемо да заштитимо новчанице, кредитне картице, модне брендове – одећу, сатове, парфеме. Пластичне и папирне картице са нашом технологијом су непробојни кључеви, можемо заштити уметност и наравно, лекове“, изјавила је тада шефица Иновационог центра Института за физику Марија Митровић Данкулов.
Фалсификовање новца
Током 2018. у Србији је, како саопштава Народна банка Србије, откривено 3.854 фалсификованих новчаница динара (у апоенима од 1.000, 500 и 2.000) што је за 34 одсто мање годину дана раније. У истом периоду у Европи је, према извештају Европске централне банке, откривено 262.000 лажних новчаница евра (у 80 одсто случајева реч је о апоенима од 20 и 50 евра), што је за 13 одсто мање него раније.
За потребе израде ових холограма, како каже Данкулова, лептири се узгајају и тек пошто природним путем окончају живот, са њихових крила користе се љуспице за израду Теслаграма, као уникатни кодови за заштиту. „Ми не убијамо лептире, узгајамо их и пуштамо их да заврше свој животни циклус“, кажу креатори Теслаграма.
Како би обезбедили практичну примену ове научне иновације, али и како би упознали јавност са могућностима заштите уз Теслаграм, научници су се определили за његову примену на картицама. Удружили су се са компанијом „Quadra Graphic“ (искуснима у штампању картица и вредносних папира) и кроз Програм сарадње науке и привреде, који спроводи Фонд за иновативну делатност, започели практичну примену природниг холограма на предмете којима су их штитили од фалсификата.
Овај пилот програм 2016. године финансирале су Европска унија и Влада Републике Србије, уз техничку помоћ Светске банке, у укупном износу од 3 милиона евра.
„Захваљујући средствима из овог програма, успели смо да развијемо технологију израде емулзије, технологију штампе и читач који нам омогућава идентификацију и верификацију сваког производа“, каже Митровић Данкулов.
Уз финансијску подршку Европске уније, наука и привреда у Србији до сада су створиле 15 нових производа и израдиле 5 напредних прототипа. Три нове технологије и технолошка процеса за добијање производа високе додате вредности су потврђене. Трећина је почела да остварује приходе од продаје иновација.
Напомена: Ниједан лептир није повређен приликом писања овог текста. Љуспице са крила лептира користе се тек након природне смрти.
Европска унија донирала је Србији више од 3.6 милијарди евра од 2000. године и највећи је донатор и најзначајнији партнер у модернизацији друштва и инситуција. ЕУ је определила више од 200 милиона евра за подршку тржишној економији Србије. ЕУ промовише иновације у области науке и технологије и подржава повезивање истраживања и развоја са тржиштем. ЕУ стимулише развој предузетништва у Србији и повезује пословну, академску и научну заједницу. Ове активности имају за циљ повећање броја радних места, пословних шанси и конкурентности производа.
