Када се помене анксиозност, већина вас долази до сазнања путем интерneт претрага. Заправо не препознајемо да је управо анксиозност често део и нашег психолошког стања и подсвести. Она се може родити у нашим мислима, бригама и страховима, али је кључно питање колико јој пажње посвећујемо и како је третирамо.
Уколико је анксиозност узела маха, живот не престаје. Имаћете потешкоће, али имајте на уму да се све одвија својим током и даље с тим да ћете имати потешкоћа у свакодневном функционисању са којим се морате борити. Не придајте јој значаја, не храните је и она ће ишчезнути.
Борите се писањем, спортом, кувањем, маштањем, дружењем. Ако вас је анксиозност довела до стања да сте “дотакли дно” – добили сте прилику да ухватите још већи залет и винете се слободно у висине без очекивања, граница и притисака. Пут од дна до врха носи разна искуства која вас могу обогатити, али изискује и много снаге и воље које морате обновити и регенерисати.
Када дође до истинског бола, долази до истинске промене. Патња освешћује, учимо много брже и прилагођавамо се флексибилније. Бол, глад, и страх се најјаче памте… Зато искористите аксиозност која вас је погодила, у своју корист. Стојте чврсто на земљи и са погледом ка небу. Сазрите, очврсните, освестите се, тргните се. Главу горе, корак напред и одаберите пут сопствених жеља и снова. Срећно!
Сузана Марјановић