Када доживимо велики стрес, трауму или период хроничне бриге и умора, последице осетимо касније. Предстоји нам рад на њиховом ублажању и елиминисању. Најпре смо збуњени ситуацијом и не знамо шта нам се дешава сада, када је прави проблем заправо постојао у прошлости. Људски доживљаји и емоције су веома осетљиви и разнолики. Нема универзалног решења како прићи постстресном синдрому.
Јасно је да је људска психа комплексна и решавање проблема такве природе сматрам да захтева индивидуалан, континуирани и сензитаван приступ. Уколико користимо помоћ стручњака, неопходна је сопствена одлука да се ради на себи и насталом “проблему” свакодневно. Та врста свакодневног рада може бити медитација, одлазак у шуму, реку, фитнес, пливање, кулинарска активност, омиљена књига, јога, шопинг или нешто слично где се опуштате.
Нагомилани стрес се не елеминише једноставно и једнократно, већ је потребно много опуштања и релаксације да ваша подсвест избрише сећања са негативним емоцијама попут страха, бриге, шока, бола и слично. Веома често се јављају и пропратни физички симптоми, попут грча, дртавице, промуклости, кашља, лупања срца, трзања, знојења и слично. Дешава се да се чак добро одморите и наспавате, међутим опет се осећате исцрпљено, уморно, безвољно и због свега тога збуњено.
Знајте да не постоји чаробни штапић да преко ноћи реши последице стреса из прошлости. Будите обазриви и пажљиви према себи, стрпљиви и упорни сваког дана у раду на себи. Будите сигурни да ће се уложиит труд исплатити и да ће се времено подићи самопоуздање, вратити вера, нестати умор и анксиозност. Не дозволите да се додатно збуните или уплашите, прихватите да ће страх још неко време бити присутан у вама и немојте хранити њега у себи већ веру и љубав. Срећно!
Сузана Марјановић
