Ако сте некада били у Олимпској регији у Грчкој, сигурно сте били упућени у тајну природе висећих стена, односно Метеора на грчком језику.
Овај јединствени пејзаж служио је као уточиште првобитним монасима и аскетама. Касније су на тим истим стенама подигнути манастири и у већину њих можете да уђете. Одозго се такође пружа поглед на дивну долину и град Каламбака.
Боравећи на летовању у подножју Олимпа, пружила нам се прилика да одемо на једноднвени излет до Метеора. О њима нисмо много знали, осим да се ради о необичним стенама и манастирима. Пут до Метора је био прилично кратак, а у подножју можете да купите и разне сувенире и да посматрате како се праве иконе. Мени је свакако и једно и друго привукло пажњу, јер тако нешто заиста вреди видети.
Пењући се нагоре, гужва је постајала све већа, огромна колона возила и аутобуса, али је пејзаж исто тако остављао без даха. Неколико чудних, огромних стена уздизало се над долином и својим облицима пленило пажњу. Међутим, оно што је још више изазивало дивљење јесу манастири изграђени на њима. Испред неких смо само прошетали, а до неких смо морали прећи и 300-400 степеника.
Највећи од свих је манастир Велеки Метеор или Преображењски манастир. Након успона од пар стотина степеника, на самом улазу манастира понудиће вам дугу хаљину којом се можете огрнути или је обући уколико сте неприкладно одевени. Манастир плени снагом и божанским присуством. Унутар самог манастира налазе се фреске које приказују мучења и страдања хришћана, као и њихов прогон. Не зна се ко их је осликао, јер уметник није желео да се памти његово име, већ оно што његове фреске приказују. Прилично стесно и запањујуће су приказана најразличитија мучеништва и страдања. Гледајући их могла сам да визуализујем све те страшне сцене и да осетим неко божанско присутво, без обзира на неки тескобни осећај.
Напољу, у другом делу, може се ући у музеј, стару кухињу и трпезарију са свим алатима и посуђем кориштеним пре више векова. Сам манастир датира из 14. века када се монах Атанасије склонио са Свете Горе и пронашао мир и уточиште на високој стени. Поглед који се пружа са литице је невероватан. Први монах је желео да буде ближи Богу и отуд се манастир нашао на 613 м надморске висине. Величанствен осећај и поглед – бесконачан мир и спокој.
Након неколико сати проведених на Метеорима, кренули смо назад. Величанствено камење нам је открило и неке тајне келије – пукотине у којима су први монаси обитавали и молили се. Прилично високе, па су морали преко ужади да подижу храну, коју би им неко доносио.
Цело искуство је било фантастично, запањујуће и тако духовно…. нигде такав осећај нисам имала као на Метеорима. Скромност, лепота и узвишеност у најчистијем облику.
Текст и фотографије: Тања Савовић / pixabay.com
