Bulevar Books (Булевар Михајла Пупина 6, Нови Сад) вас позива на тродневни књижевни фестивал Софа. Замишљен је као књижевно-музички спектакл који треба да окупи многе сјајне уметнике речи на једном месту – на улици, испред књижаре Bulevar Books.

2. јуна представио се познати филмски и позоришни редитељ, ангажвани интелектуалац, писац и есејиста Горан Марковић.
3. јуна дружили смо се са Мињом Богавац и Сашом Савановић уз музику по избору Милане Никић.
4. јуна гостују нам Џевад Карахасан, Марко Шелић Марчело и Даниел Ковач, чијим концертом завршавамо овогодишњи СОФА фестивал.
Горан Марковић (Београд, 1946), филмски и позоришни редитељ, сценариста, есејиста и писац. Од 1965. до 1970. године студирао је филмску режију у Прагу на филмској академији ФАМУ. После завршених студија ради документарне филмове за телевизију. Режирао је педесетак
документарних филмова. Од 1976. године бави се искључиво писањем и режирањем целовечерњих филмова. До сада је снимио једанаест филмова, углавном по сопственим сценаријима, укључујући и једну телевизијску серију. Написао је седам позоришних комада и режирао неколико позоришних представа. Добио је више од 30 домаћих и страних награда и
признања за рад на филму и у позоришту. Најзначајније награде: две Златне арене у Пули, награда за најбољу режију за филм Тито и ја у Сан Себастијану, Гран при за Кордон у Монтреалу и Стеријина награда за најбољи савремени текст за Турнеју. Добио је француски Орден официра уметности и књижевности. Професор је на ФДУ у Београду.
Написао је књигу Чешка школа не постоји, кратки роман Тито и ја, дневничку прозу Година дана, књигу Мале тајне и Књигу прича Три приче о самоубицама. Последња књига Београдски трио ушла је у најужи избор за НИН-ову награду ове године. Живи у Београду.
Милена Богавац је списатељица, драматуршкиња, позоришна уметница, слем песникиња и радница у култури. Пријатељи је зову Миња. Рођена је у Београду 1982. године, где је дипломирала драматургију на Факултету драмских уметности. Написала је петнаестак позоришних комада. Сви су објављени, преведени на неколико језика и изведени у више српских и европских позоришта. Неки су и награђивани. Од 1999. године, са редитељком Јеленом Богавац, ради у оквиру позоришне трупе Drama Mental Studio. Независно од рада у трупи, сарађује са бројним уметницима, организацијама и институцијама културе. Верује да је
лично-политичко, да ће лепота спасити свет и да је позориште најмоћнија алатка друштвене еманципације.
Саша (Александра) Савановић рођена је у Новом Саду 1986. године. Њене приче, есеји и теоријски текстови објављивани су у штампаним и електронским магазинима, периодичним часописима, зборницима и другим публикацијама. Уредница је часописа Зент и ради као независна истраживачица, програмска уредница и пројектна менаџерка у култури и
непрофитном сектору. Њен први роман Десети живот био у најужем избору за НИН-ову награду.
Милана Никић је студент режије на Акедемији Уметности у Новом Саду, ангажовани појединац на више поља уметности.
Џевад Карахасан, босанскохерцеговачки и европски писац, есејиста и драматург, један од најзначајнијих књижевника бивше Југославије, који живи и ради на релацији Грац – Сарајево. Био је драматург у Зеници, Сарајеву и Салцбургу, предавао је на универзитетима у Сарајеву,
Салцбургу, Гетингему и Берлину. Аутор је романа Источни диван, Шахријаров прстен, Сара и Серафина, Ноћно вијеће, приповедака Кућа за уморне и Извјештаји из тамног вилајета, те књига есеја О језику и страху, Дневник селидбе, Књига вртова, Шта пепео прича. Књиге Џевада Карахасана су преведене на 15 језика, и донеле су му бројне међународне награде и престижна признања.
Марко Шелић Марчело, писац је којем се догодила музика, иако хронологија објављених дела сугерише да се десило обрнуто. Објавио је студијске албуме Де фацто, Пуззле схоцк! , Трећа страна медаље и Деца и Сунце, романе Заједно сами, Малтерего, књига прва: Рубикова
столица, Малтерего, књига друга: Хигијена несећања, збирку текстова О људима, псима и мишима, стотинак колумни за разне редакције и Напет шоу, концептуално дело које обједињује пети студијски албум и збирку колумнистичко-есејистичких текстова. Пажњу јавности најпре је стекао текстовима својих песама, којима је завредео многа признања. Неколико година објављивао је колумне у Политици, али и у Хуперу, где је водио и рубрику о стриповима. Овај ангажман овенчан је Наградом за најбољег младог стрип есејисту на Десетој смотри младих
стрип аутора Балкана (2010), а од 2009. и послом једног од уредника у редакцији Веселог четвртка, највећег домаћег издавача стрипова, где се стара о свим издањима Дилана Дога.
Даниел Ковач, рођен у Панчеву, један од оснивача и члан бенда Јарболи, а у последње време води и свој паралелни, фолклорни, музички пројекат Јесењи оркестар. Поета, есејиста, прозаиста, страствени музичар, ликовни и визуелни уметник, путник и авантуриста кроз ум и душу, инжењер електротехнике. Симбиоза бајке и здравог разума.
Написао је четири романа, Царство Узводни Блуз, Логика реке, пруге и отпада, Клара и лексикон минималног живота.
Не пропусти књижевни фестивал Софу, траје до 4. јуна!