Кратки анимирани филм „Maiden Swifter than Horses“ Go Hektik студиа за 2D анимацију из Београда дао је нови живот и облик старој народној приповетки о недостижној лепоти.
Још у 19. веку Вук С. Караџић забележио је народну приповетку Дјевојка бржа од коња и тако је сачувао од заборава. Пре тога, преносила се усмено с колена на колено. Након тога, наставила је та лепотица да живи на папиру. Читајући ову приповетку, уживала су многа деца широм Србије и бивших земаља Југославије. Однедавно, ову причу ће моћи да чују деца широм света на енглеском језику. Не само да ће је слушати него ће и гледати анимирани филм. Лепотица ће сада трчати интернетом, подсећајући нас на значење и смисао или бесмисао идеала лепоте, а прича ће се преносити кликом и линком. Ново време, нове методе.
Нешто више o настанку и о реализацији овог кратког анимираног филма рекла нам је Јелена Медан која ради у Go Hektik студију као маркетинг менаџер. Она је уредница блога и задужена је за развој сценарија и независних пројеката, као и за односе са јавношћу.
1. Ко је заслужан за реализацију, односно анимацију наше старе народне приповетке?
Maiden Swifter than Horses први је независни кратки анимирани филм студија Go Hektik. Продуцент филма је Јована Станимировић, адаптацију текста је радила Дуња Сретовић, а Милош Станојевић потписује комплетну арт дирекцију. За анимацију су били задужени Борис Кулеба, Бранко Бојковић, Горан Гогић, Иван Милошевић и Владимир Веселиновић. Музику је компоновао Јарослав Кулеба, а наратор је Питер Бејкер.
2. Како су дошли на идеју и да ли је ово први пут да радите тако нешто?
Творци идеје су Милош Станојевић, арт директор, и Дуња Сретовић, пројект менаџер у студију. Желели смо као студио да допринесемо ширењу фантастичних прича у српској народној књижевности. Ово је иначе и наш први независни кратки анимирани филм.
3. Колико је било тешко прилагодити ово дело анимираном филму од 3,5 минута?
Било је неколико приповетки у опцији, али Дјевојка бржа од коња је имала јасну универзалну поруку, била је кратка и веома сликовита – идеална за анимацију. Било је апсолутно задовољство учествовати у оваквом пројекту, али наравно да је било изазова: како самостално финансирати комплетну израду филма, ускладити мишљења и стилове, када прекинути са изменама – јер, као што знате, уметници могу читав живот да раде на неком делу.
4. Планирате ли да обрадите још неке народне приповетке или бајке?
План постоји, али још увек не желимо да откривамо идеје. Слушамо и коментаре наших гледалаца – многи желе да виде анимираног Баш Челика. Надамо се и сарадњи са различитим институцијама у даљим подухватима.
5. Сматрате ли да ће ово давање новог руха, па и живота овој, донекле, заборављеној приповетки, имати утицаја и оставити траг на српску књижевност и кинематографију? Идеју и вама да наставите, али и некоме да крене вашим стопама.
Анимација и адаптација књижевних дела није новост, међутим, народна књижевност је у последњих 20 година била доста остављена по страни. Са тенденцијом очувања културног наслеђа дигиталним путем, било нам је врло интересантно да путем овог медија преносимо причу, уместо са колена на колено.
6. Неки су прокоментарисали да би волели да могу својој деци да пуштају ово и на српском језику. Да ли ћете их обрадовати?
Изабрали смо енглески као први светски језик јер смо желели да представимо нашу народну књижевност у иностранству. Не мислимо да се тиме нешто губи, јер адаптацијом на енглески приповетка може само да добије већи значај и пажњу шире публике. Наша идеја је била да се сви присете овог дела, те да га поново прочитају. Језик на ком је забележена је врло специфичан, а како смо ми желели да буде бајковита, прилагодили смо је енглеском говорном подручју. Да ли ћемо прилагођавати народну приповетку савременом добу? Размислићемо још о томе. 🙂
Данијела Шиловановић
Фотографије: Приватна архива/Unplash
