Да ли си чуо за КЦ Лаб, место које окупља љубитеље уметности?
Мала улица, сркивена од прометности и буке, крије алтернативно место на коме се обично окупљају љубитељи уметности и добре музике. Културни центар Лаб је креативни кутак који је предвиђен за стварање уметности и уживање у истој. Разговарали смо са Срђаном Жикићем , задуженим за односе са медијима КЦ Лаб-а.
Како је све почело?
Све је почело у вили која је саграђена 1934. Након реновирања, 2017, Културни центар Лаб почиње са радом. Динамичан простор на три спрата данас служи као биоскоп, галерија, концертна сала, резиденција, простор за рад или једноставно место где можете уживати уз кафу или крафт пиво.
А што се тиче куће…?
Кућа је купљена. Постала је власништво мајке нашег другара и она је једноставно препустила младима зграду да покрену и оснују културни центар. Била је запуштена јер нико у њој није живео деценијама. Лаб од почетка функционише независно и самоодрживо, па је на тај начин од различитих програма прикупљен новац за адаптацију простора. Данас, након годину и по дана постојања, од простора и програма који продуцирамо успевамо да унапређујемо простор, звук, светло и читаву платформу коју уступамо осталима како би могли да се изразе у КЦ Лаб-у на било који начин.
Ко су оснивачи?
Оснивачи су такође уметници чији је циљ да створе боље услове за развој иновативних и независних уметничких пројеката, са већим утицајем на живот целе заједнице. У томе им помажу веома квалитетни сарадници и ангажована публика. У КЦ Лаб-у, за нешто више од годину дана постојања, одржано је више од 600 различитих догађаја, а Центар на недељном нивоу посети између 500 и 1000 људи.
Ко чини ваш тим?
У тиму имамо дизајнера, организатора, ПР, техничаре, аудио и видео продуценте. Нема ту одређених функција. Када је оваква прича у питању, сви ми радимо све – волимо да уђемо у шанк и спремимо кафу гостима, као и да састанчимо сатима како би организовали велике ствари. Оснивачи су пре свега професионални уметници, па је било логично да прича оде у том смеру.
Ко су најмногобројнији посетиоци?
Углавном долазе ликовни уметници, музичари и глумци, јер ми пружамо активности таквог садржаја.
Како сте задовољни условима у којима се организују ваши догађаји?
Догађаји који се организују могу да угосте нешто више од 200 посетилаца, а уз то поседују комплетну аудио-визуелну и техничку опрему. Ту су и пијанино, електрични клавир, фагот, виолина и гитара за изведбу различитих концерата. Осим резиденције за смештај гостију, КЦ Лаб располаже и просторијама за рад, салом за пројекције, изложбеним простором, као и летњом бином на отвореном.
Које догађаје бисте издвојили?
Џез џeм сешн који се одржава 16. пут, гостовања београдских DJ-ева и великих имена са електронске сцене. Угостили смо глумце који су спремали представе у нашем простору. Угостили смо, такође, уметника Ремеда, који је дошао из Француске да ослика фасаду Лаба, након што му је прекречен мурал у центру.
Како је настао тај мурал?
Нови мурал је настао након акције коју су покренули Лаб и организација Ланчана реакција, а новац је прикупљен захваљујући донацијама грађана, пошто је Ремедов мурал у центру Новог Сада без објашњења прекречен.
Шта можемо да очекујемо од догађаја у неко скорије време?
Оно што можемо да најавимо од догађаја који следе јесте рођендан и по КЦ Лаб, 30. марта, на две локације. Пошто не можемо да дочекамо прославу поводом две године од како постоји Културни Центар Лаб, позивамо вас на наш рођендан и по! Забава почиње изложбом Сање Стојков (Neon) и Вање Викало (Linnch) у КЦ Лаб-у, уз наступ београдског двојца Skier and Yeti. То нам неће бити довољно забаве, зато настављамо даље. Посебна КЦ Лаб аутобуска линија 1.5 (КЦ Лаб – К9) полази у 23:00 испред куће и све нас вози до Канала 9 где нас чекају Две Чађаве, Kezz, Mkdsl+ Пеђа Милутиновиц и Електро Џам са нашим гостима.
Како ми можемо да организујемо неки догађај?
Свако ко жели да наступи у Лабу, излаже, има било какву идеју, може да пошаље маил на hello@kc-lab.оrg. Нас неколико разматра све то и разговарамо о томе да ли можемо и када да обезбедимо платформу, технику и логистику.
Матеја Нинковић
Фотографије: Марија Ердељи
