Међународни дан жена или 8. март је празник свима нама добро познат. Тог дана девојке и жене добијају поклоне од својих момака и мужева, мада често и саме дају поклоне својим мајкама и пријатељицама. Тај дан припада свакој жени и слави се њена улога и значај у нашим животима и друштву. Међутим, колико год да нам овај опис звучи познато и формално, не можемо да се не запитамо шта ми то заиста славимо, на који начин и због чега.
Откуд баш 8. март?
Почетак 20. века је био период убрзане индустријализације, а више хиљада жена је устало против лоших услова рада и неједнакости. Први такав протест био је 8. марта 1908. године, када је преко 15 000 жена устало против лоших услова рада. Немачка социјалисткиња Клара Цеткин је, свесна тешког и обесправљеног положај жена, предложила 1910. године, на Првој међународној женској конференцији у Копенхагену, да се уведе „Међународни дан жена“ који би се обележавао сваког 8. марта. Суштина је била да сам тај дан представља борбу коју жене воде како би добиле једнака права, право гласа, једнаку плату, равноправно учешће у политичком и јавном животу. Дакле, ради се о борби за женску равноправност и независност.
Снага овог покрета показала се у брзом ширењу и прихватању предлога да се Међународни дан жена обележава сваког 8. марта, а данас се то чини у преко сто земаља широм света. У Србији је први пут обележен 1911. године, а званично и прослављен 1914. Овај дан је симбол борбе коју су водиле жене којима су била ускраћена многобројна права, а у којима данас уживају жене широм света. Ипак идеја о равноправности и даље није до краја спроведена, сведоци смо да је улога коју жена данас има и даље неравноправна у одређеним друштвеним и приватним сферама.
На који начин се слави Осми март?
„Снажнији пол“ на овај дан поклања важним припадницама „нежнијег пола“ неку врсту поштовања и захвалности кроз разне ситне поклоне, као што су руже, чоколаде, парфеми итд. Жене са радошћу прихватају поклоне и ту престаје сва фама око 8. марта. Заправо тај гест и знак пажње не би требало да задовољи ниједну жену, јер борба за равноправност није поклон и цвет, већ се односи на константну борбу сваке женске особе да бодри саприпаднице свога пола и оснажује себе и друге да постану и остану независне и равноправне у свом друштву. Можда звучи невероватно, али жене у Швајцарској нису имале право гласа до 1972. године.
Због чега треба да славимо Осми март?
Осми март је само подсетник на борбу коју жене воде како не би биле спутаване да се развију као комплетне личности. Свака особа, без обзира на пол, мора да има загарантована сва људска права – право на живот, на образовање, на запослење, мишљење, право да бира и буде изабрана итд. Жена није инструмент, нити средство, већ циљ сам по себи. Жена се постаје и изграђује. Да би жена била комплетна у сваком тренутку мора да буде спремна да се бори за себе и за једнака права. Да ли ће добити цвеће или не, није важно, док год има економску независност и слободу да буде оно што јесте, и да никад не дозволи и не пристане на мање од тога.
