Лепенски вир је веома важно археолошко налазиште, смештено на обали Дунава, у Ђердапској клисури, која се још назива и Гвоздена капија. Датира још из средњег каменог доба и био је насељен још око 8000. год. пре нове ере.
Док су се велики ледени глечери отопљавали остављали су за собом неопходно плодно тло, захваљујући коме је био могућ опстанак, али и културни развој. Веома повољна клима и кречњачко тло Лепенског Вира привукли су и задржали прве становнике овог места да остану ту, саграде своје домове и започну свој културни развој који је трајао до око 4000. год п.н.е.
Како је откривен Лепенски вир?
Интересантно је да је Лепенски вир откривен сасвим случајно. Све је започело 60-их година прошлог века, пројектом изградње хидроелектране и језера на Ђердапу. Археолог Драгослав Срејовић је био задужен да испита овај локалитет. Тада је откривен велики број станишта са светилиштем, као и разни сакрални предмети.
О стаништима
Станишта су врло необична, пројектована тријангулацијом, а свако станиште има укошене камене прагове, правоугаона огњишта, камени жртвеник у облику лопте, као и разне скулптуре направљене од џиновских облутака. Проф. Срејовић сматра да је осовинским повезивањем скулптуре, жртвеника, огњишта и прагова остварена у основи сваког станишта једна занимљива композиција која живо подсећа на стилизовану људску фигуру.
Књига професора Срејовића
Професор Срејовић у својој књизи Искуства прошлости детаљно је описао своја истраживања и запажања о Лепенском Виру. Ту наводи да је око 6000. године пре нове ере култура Лепенског Вира у уметности и религији достигла највиши успон, али и на економском пољу – припитомљене су неке животиње (пас, свиња, јелен) и култивисане неке биљке (пшеница, просо).
Сведоци начина живота Лепенског човека су свакако предмети пронађени на овом месту, а ради се о разним каменим скулптурама, као и остацима оруђа и различитим орнаментима. Већина предмета има угравиране загонетне представе и знакове, који личе на координатни систем, затим скице, пределе, слова и бројеве. Иако нам смисао ових натписа није откривен, он је сигурно био порука тадашњег човека о нечему што је требало остати запамћено.
Лепенски Вир не треба посматрати само као место где је поникла прва монументална скулптура Европе и једна од најсложенијих религија праисторије, већ и као место у којем су антиципирана знања и вештине наредне епохе – млађег каменог доба, на првом месту земљорадња и сточарство.
Постављањем бране на Дунаву за Хидроелектрану Ђердап 1, насеље Лепенски Вир је морало бити премештено на виши ниво, где је изграђена и музејска зграда у којој су изложени најзначајнији археолошки налази. Ови налази су копије најлепших скулптура, њихови оригинали чувају се у Народном музеју у Београду.
Уколико нисте у прилици да посетите ово важно археолошко налазиште, сајт Лепенски вир нуди вам бесплатну виртуелну шетњу. Уживајте!
Тања Савовић