Највећа нада сваке земље лежи у примереном школовању младих – Еразмо Ротердамски
Искривљене форме државности своје лице најпре откривају у неадекватним подстицајима за интелектуално и духовно усавршавање свог становништва.
Усредсређеност је на подстицајима јер се о темама као што су облик и циљ образовања не може расправљати у оваквом тексту, чак ни у њиховим општим моментима; не може се расправљати ни о целини образовања, већ је фокус стављен на високошколско образовање – као оно најплодније за један народ. Циљ овог чланка јесте да изнесе једну од чињеница о подстицајним тактикама образовног система, којих је вероватно много, но у данашњем свету као један од главних би се морао показати новчани подстицај, тј. државна стипендија.
Висина студентских стипендија
Државне стипендије усмерене су на омогућавање најуспешнијим студентима наставак тих успеха, обезбеђивањем финансијске сигурности, или барем подршке. Нелогичност овог процеса у нашој држави јавља се већ у одређивању висине и броја стипендија које се издају. Висина се одређује према висини студентског кредита, а кредит се одређује спрам висине учешћа студената у цени смештаја и исхране у установама студентског стандарда увећаним за 25%. Учешће студената у цени исхране и смештаја одређује сам министар. Број државних стипендија одређује се спрам средстава расположивих Министарству. Ово нас доводи до закључка да није заиста битна стварна потреба коју би стипендирање требало да оствари, што је обезбеђивање финансијске сигурности најугроженијим и најуспешнијим студентима, зарад њиховог усмеравања на академске успехе, већ расподела предодређених средстава из буџета.
Поражавајуће је у највећој мери то што Република Србија даје уз Македонију најниже државне стипендије у региону – у износу од 71 евро. У Црној Гори тај износ је 86 евра, у Републици Српској 102 евра, док Хрватска предњачи са 161 евро.
Може ли стипендија да покрије месечне трошкове?
Шта је то што ових 71 евро или 8400 динара омогућава стипендистима, у погледу покривања својих трошкова? Према информацијама Републичког завода за статистику, лична потрошња домаћинства на месечном нивоу за ставку ‘Храна и безалкохолна пића’ у Србији износи 21,106 РСД. Узевши у обзир да је просечан број чланова по домаћинству 3, долазимо до информација да је грађанима у Србији потребно око 7,000 РСД, или нешто мање од 60 евра не би ли се прехранили сваког месеца, што државна стипендија покрива са малом разликом.
Све ове информације треба узети само као смернице у разматрању стварног положаја студената, добијања такорећи генералне представе стања образовања у држави.
Како се до ове позиције дошло, а много важније зашто се у њој још увек одржавамо? Да ли у нечијој жељи да онемоћа оно највредније у једној држави – њену омладину, или општим немаром према истој, што се пуно и не разликује.
Ефекти се осећају у целом друштву, сваким даном све више. Један од наших највећих просветитеља, Доситеј Обрадовић рекао је: Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.
Ивана Кордић
Фотографије: Марија Ердељи
