Клуб студената психологије ТраНСфер организовао је трибину у петак, 30. новембра, у просторијама Културног центра Лаб, а гост је био професор Владимир Михић, са Катедре за психологију Филозофског факултета у Новом Саду. Један од разлога зашто владајући режими опстају је и велика пасивност младих – каже професор Михић.
Теме његовог излагања биле су сви социјални аспекти једне заједнице. Људска права, рад скупштине, економске кризе, религија, страх од ауторитета, председнички избори, образовање, пензије и на крају медији.
На самом почетку предавања професор Михић се осврнуо на Џорџа Орвела, његову књигу 1984. и цитат: Рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ. Упечатљив цитат и освртање на Орвелово стваралаштво требало је да објасни да су идеје ауторитативне власти, манипулација и искоришћавање кризе у држави идеје које су зачете од давнина, препознатљиве не само у нашем друштву, него и у осталим земљама. Према његовим речима, оно што се данас дешава је аларм за узбуну.
Питали смо професора Михића у коликој мери су млади упућени у проблеме који се дешавају на политичкој сцени данас.
Мислим да млади нису освештени ни половину колико би требало. Но, то и јесте циљ свих владајућих странака. Када би млади били информисани довољно, осећали би потребу да реагују на неправду. Намерно се шаље порука како млади не могу ништа да промене. Често ми се дешава да чујем студенте који се жале како не могу да утичу на промене, кажу, систем је такав. Тај појединац не схвата да је управо он помогао да до таквог владајућег система дође.
Михић сматра да није проблем само у незаинтересованости за политику. Оно што још карактерише државу у којој власт има апсолутну контролу је и страх од исказивања мишљења и борбе за сопствена права. Баш због тога треба кренути од мањих реформи. Што се борбе омладинаца тиче, Михић поручује да би требало почети од школства.
Борите се за боље услове студирања, већу заступљеност при одлучивању на универзитетима. Увек постоји нешто за шта се вреди борити зарад општег добра. Оно што се не може избећи је образовни систем, он је кључна карика и вуче за собом критички став и логичко размишљање које даље резултира уочавањем проблема у друштву.
Нисмо често сведоци трибина на којима се отворено разговара о целокупном политичком стању не само у нашој држави, него и у свету. Наш саговорник, ипак, сматра да догађаји попут овог ипак немају велики утицај на буђење свести. Занимало нас је који је разлог томе.
Обично на овакве трибине долазе људи који већ знају шта да очекују. Они који имају другачије ставове најчешће не желе ни да чују мишљење друге стране. Ту су и људи који једноставно не желе да се баве својом државом.
Кроз илустрације, меродавне статистичке податке, исечке из новина и примере са телевизије и научних радова, Владимир је покушао да представи проблем наше заједнице. Он га је окарактерисао једном реченицом која се све јаче чује: Мене то не занима, ја се не бавим политиком.
Након поражавајућих статистика, примера из медија и дискутовања на тему избора и излазности који сведоче о томе да активност младих опада, Владимир Михић за Омладинске новине објашњава шта би могао бити потенцијални узрок.
Велики број младих је пасиван, не знам да ли то значи да одустају, да ли чекају некога да их повуче и окупи или немају довољно јаке циљеве за које би се борили. То резултира тиме да режими опстају, а велики број људи одлази из државе.
Његово мишљење је да су медији инструмент власти, а да народ игра онако како чује. Јасна порука је да политика у нашој земљи постаје таблоидна вест. Да се политичари поистовећују са естрадним личностима, те да човеку не треба много размишљања да би схватио да ту нешто није како треба.
Оно чему се Владимир нада јесте да ће Србија једног дана бити држава у којој се председник државе појављује на малим екранима само на велике државне празнике.
Ивана Кордић
Фотографије: Марија Ердељи
