Ако се узме у обзир чињеница да су млади данас у обавези да похађају сва предавања и вежбе због болоњског система рада факултета, онда је страх од узимања још једне велике обавезе попут запослења, оправдан. Ми смо истражили да ли је то ипак изводљиво.
Питали смо шесторо студената који, свако из својих разлога, редовно раде осмочасовно радно време и извршавају све факултетске обавезе, како успевају све да постигну.
Маша Чивчић, 23 године, Виша педагошка школа
(Конобар)
Прија ми осећај кад сама себи нешто приуштим. Лако организујем себи време, дешава се да нам некада и професори изађу у сусрет са предавањима кад чују да радимо. Увек сам радије бирала да будем на предавању него на послу, у том случају узимам слободан дан. Сматрам да би сви млади требало да раде ван факултета, тад набоље сазреваш и сконташ да новац једноставно не долази тако лако.
Милан Ресан, 24 године, Факултет техничких наука
(Продавац)
Кад почнеш да радиш и зарађујеш за себе постајеш независан човек. Ко може пре завршетка студија да ради у својој струци нешто, још боље. Ја радим као продавац и то ми одговара зато што могу да комбинујем смене са предавањима и вежбама. Кроз рад стичеш искуство, пријатеље и унапређујеш сам себе. Знам доста младих који раде и много сам поносан на све нас.
Стефан Стојановић, 24 године, Саобраћајни факултет
(Разносач пица)
Радим највише због новца. Пре подне сам на предавањима, после подне радим, увече учим. Мислим да је некада било срамота радити јер је то значило да немаш довољно новца. Данас се сви труде да буду независни од родитеља. Дешава се да мораш да изабереш између посла и учења. Битно је само остати доследан свом крајњем циљу.
Маријана Спасојевић, 21 година, Факултет спорта и физичке активности
(Фитнес инструктор)
Научила сам да ценим време. Мислим да сам своју организацију довела до савршенства. Битно је само одредити приоритете. Рад и студирање су ми помогли да тестирам своју личност, видим у чему сам добра, у чему не. На крају максимално упознаш себе и прошириш видике. Организација се учи онда кад имаш пуно обавеза.
Катарина Цимбаљевић 21, Факултет техничких наука
(Курир)
Схватила сам да ми стипендија није довољна да приуштим себи ствари које желим. Помогло ми је да се осамосталим, само са студијама се нисам осећала довољно корисно. Требала ми је промена. Кад чујем да неко мојих година ради било шта ван факултета, гледам га другим очима. Нажалост, не познајем пуно људи који раде, али зато доста њих волонтира, што је такође битно. Мислим да је вредно покушати, опробати се и видети да ли си способан за такав темпо.
Према речима наших саговорника битно је одабрати посао који омогућава усклађивање смена, организовати своје време према обавезама и не сумњати у свој избор. Посао није лоша ствар, он само одузима време, поручио је Стефан. Свих шесторо су се сложили да је најбитније не занемарити свој коначни циљ – завршетак студија.
Омладинске задруге олакшавају проналазак запослења док многи проналазе посао у огласима на разним сајтовима. Катедре на факултетима често излазе у сусрет студентима, где свако има права да пошаље молбу како би се ослободио редовних долазака на одређена предавања.
Ивана Кордић
Фотографије: Наташа Стојшин
