Викторија Маринковић, познатија под псеуданимом Ума Вид, објавила је своју прву збирку песама и учествовала је, као аутор, на овогодишњем Сајму књига у Београду.
Промоција збирке песама
Ја сам Ума Вид, а све ово око мене су Викторије.
Овако је почела промоција прве збирке песама ауторке Викторије Маринковић, која се песнички оглашава као Ума Вид. Викторија је назив њене прве збирке песама, а објавило ју је Младеновачко друштво за афирмацију културе, Пресинг. Промоција је одржана је у Врању, у локалном рок кафићу Риф.
Поред Уме Вид, на промоцији је учествовао и Томас Остерлунд који је, уз помоћ гитаре, извео неколико својих ауторских песама.
О Врању
Викторија, после свега, сматра да је најтеже отићи. Врање је одувек сматрала својим домом, и каже да јој највише недостаје граја људи и локални, далеко познати дијалекат.
Ума Вид, пак, сматра да уплашеност, страх, партократија и ћутање овај град прогоне одувек. Она мисли да је њен град потпуно занемарен, захваљујући систему који од људи ствара бескичмењаке.
Највећи проблем младих у Врању је немар. На све се гледа као на проблем, а не као на изазов. Ми бисмо да нам срећу донесе систем, а систем смо ми сами. Млади не виде да могу све променити, него се осећају беспомоћно и увек им је неко други крив. Када смо у мраку, ми тражимо ко је угасио светло, а не тражимо начин да га поново упалимо – каже Викторија.
Она, са сигурне даљине у Шведској, сматра да Врању не недостаје ништа, али да људи морају променити угао гледања.
Многи су кукали када нисмо имали књижаре, а сада, када имамо, сви су отишли да купе моју књигу у ,,Рифу” или су тражили да им је донесем. Немамо позориште, али значи ли то да немамо позорницу? – пита се Викторија.
Рецензент о књизи
Рецензент збирке песама Викторија, Викторије Маринковић – Уме Вид, локални аутор Стефан Митић, познат као Стефан тићМи, није штедео комплименте за њен рад.
Књиге делим на оне које су изазвале ватру у мени и на оне које то нису. Ако ме видите како трчим све у пламену, значи да сам читао “Викторије”. Ако ме видиш како трчим у пламену кроз мрак – то нисам ја, да, жарују њене песме. Један су обасјај. Имају оба сјаја Јин и Јанг. Могао бих испод сваке да се потпишем јер сам толико близак са њима да смо скоро па једно. Више ни не знамо ко смо – пише у Митићевој рецензији.
Викторија Маринковић рођена је у Врању 1991. године, Већ део детињства провела је у Превалцу, селу поред Врања. Завршила је Гимназију Бора Станковић у Врању. Говори шпански, енглески, шведски и српски језик. Пише под псеудонимом Ума Вид. Учествовала је као аутор и на тек завршеном Сајму књига у Београду. Тренутно живи на релацији Јужни Стокхолм – Врање.
Михајло Стојковић
