Леонардо да Винчи је један од малобројних људи који су били генијални у свему. Чини се да је све што је започео да ради завршио маестрално. Иако је чувен пре свега као сликар, његови патенти и достигнућа у вајарству, математици, науци, музици, инжењерству, ботаници, анатомији… остављају без даха и неколико векова касније.

 

Детињство и школовање

Рођен је 15. априла 1452. у близини града Винчи у Италији. Одрастао је са оцем, без мајке. Врло рано је показао интерес за науку и учење. Занат је учио од познатог италијанског вајара и сликара Андреа дел Верокија. У његовој радионици имао је прилику да ради са многобројним сликарима, а један од њих је и Ботичели. Са својим учитељем је насликао Христово крштење.

Сликарство

Чувен као сликар Тајне вечере и Мона Лизе, Леонардо је креирао дела за вечност. Оно што је вековима интригирало разне уметничке критичаре и теоретичаре јесте чувени Мона Лизин осмех, сва његова мистичност, као и њен сам портрет. Постојале су разне спекулације о њеном лику, тј. ко је заправо Мона Лиза. Неке теорије су чак сматрале да је у питању и сам Леонардо, који је пресликао своје црте лица. Међутим, за сада је најизвесније да је у питању Лиза дел Ђокондо, жена трговца свилом из Фиренце. Слика се чува у музеју Лувр у Паризу.

Друго најпознатије и најрепродукованије дело јесте Тајна вечера. Овде је приказан тренутак у коме Исус саопштава ученицима да ће га један од њих издати. Оно што је интересантно на овој слици јесте што је као један од апостола насликан и сам Леонардо. Слика је настала 1510. године, а он је тада имао скоро 60 година.

Мона Лиза је најчувеније дело Леонарда да Винчија.

Научни рад

1483. године Леонардо се преселио у Милано где је посао сликара прешао у други план, док се првенствено бавио цивилним и војним инжењерством. Правио је скице и нацрте разног оружја, буздована, мачева, али и схеме артиљеријског оружја, цртеже летећих машина, тенкова, опреме за роњење итд. Овај велики визионар је чак дизајнирао и робота, који је могао да седи, помера руке и отвара вилицу.

Анатомија

Његова истраживања су била спој уметности и природне филозофије. Био је фасциниран људским телом, нарочито скелетом, мишићима и тетивама. Нацртао је срце и васкуларни систем, полне органе, као и друге унутрашње органе, са огромном прецизношћу, а направио је и прву научну скицу фетуса у материци. Ови цртежи су били далеко испред свог времена, а да су били објављени у то време дали би огроман допринос медицинској науци.

Витрувијев човек је његов чувени цртеж, базиран на делу римског архитекте Витрувија, којим је представљена фигура мушкарца са раширеним рукама. Овај цртеж се назива и Закон пропорција или Пропорције човека, а представља спој идеалних људских пропорција и геометрије, тј. уметности и науке.

Да Винчи се бавио и анатомијом.

Приватни живот

Леонардо се углавном описује као добар и благ човек, изузетно привлачан. Снажне грађе и брижног карактера, био је вољен и цењен. Међутим, његов љубавни живот је остао интригантан. С обзиром на то да се никада није оженио, био је оптуживан за хомосексуализам и содомију.

Пред миланском публиком, Леонардо је једном приликом био представљен као свирач лире. Сам ју је креирао од сребра у облику коњске главе, а производила је продорне и звонке тонове, а милански војвода је био одушевљен његовим перформансом.

Значај

Овај свестрани стваралац и изумитељ је до данас остао непознат у свим својим открићима, пошто је већину својих истраживања писао у шифрама, а нека од њих су остала до данас непротумачена. Стварајући у периоду ренесансе, Леонардо је заиста донео препород не само својој епохи, већ и свим каснијим епохама. Његова дела живе и данас, а његов лик се појављује у књигама, филмовима, компјутерским игрицама. Овај универзални геније је симбол величине интелекта, снаге духа и префињених осећаја за лепо, склад и форму.

Ленардо је истраживач и стваралац који је успео да споји све науке и сфере живота у једно и да за 67 година овоземаљског телесног постојања направи грандиозне и феноменалне подухвате и превазиђе границе и могућности једног сасвим обичног егзистирања.

Тања Савовић

Фотографије: https://unsplash.com

Leave a comment