Многи од нас теже да се баве неким спортом, углавном због талента који поседујемо, љубави и жеље према том спорту, због здравља или просто слободног времена које желимо да испунимо нечим квалитетним. Са друге стране, забава је увек добродошла, па су се тако изродиле разне, помало необичне идеје забавно-опасних спортова.

Ти спортови су популарни широм света, а неки се одржавају само у одређеној држави или граду. Овог пута одлучили смо да вам представимо један екстреман спорт, који је у истој мери забаван колико и опасан котрљање сира низ падину.

Овај занимљиви спорт карактеристичан је за подручје Глостер у Енглеској где сваке године окупља више од неколико хиљада гледатеља, који уживају у посматрању сира који се котрља низ падину. Глостер је градић у Великој Британији који се сматра колевком једног од најчуднијих светских спортова. С врха стрмог Куперовог брега закотура се колут сира тежак чак 4 килограма, а од такмичара се очекује да се тај сир улови што је готово немогуће јер је у питању врло стрми брег и сир који се котрља брзином до 70 километара на сат. Због тога се победником сматра онај ко први иза колута сира прође кроз циљ. Звучи једноставно, али није нимало, што доказују чињенице да овај спорт често за собом носи и тешке повреде, док медицинске екипе стално дежурају. Сви који су ово барем једном пробали, кажу да је веома болно, али упркос силним повредама број такмичара сваке године је све већи. Истраживања показују како су досад најчешће побеђивали такмичари из САД-а и Јапана, па се може рећи да је фестивал у котрљању сира постао светски познат иако се овај спорт није проширио ван граница Глостера.

2-2-1

Због своје дуге традиције котрљање сира спада међу екстремне спортове јер такмичари без координације често заврше поломљени. Занимљива је чињеница да овај спорт датира из времена кад су Британци били знатно сиромашнији и гладнији.

Вероватно се питате која је награда након тако опасне трке? Па сир, наравно! Желите покушати? Онда правац Глостер и не заборавите медицинску опрему!

Кристина Ивковић Ивандекић

Leave a comment