Истраживање Кровне организације младих показује колико су млади задовољни образовањем у нашој земљи, колико њих планира да се исели из државе, као и колико се млади осећају безбедно.
Кровна организација младих је, у оквиру Омладинске недеље, која траје од 6. до 12. августа, представила Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Републици Србији за 2018. годину. Кроз деск анализу, фокус групе и упутник у коме је учествовало 1.200 испитаника, направљена је анализа тренутног стања младих у нашој држави.
Млади и образовање
Образовање младих у нашој земљи и те како је важна тема. Истраживање је показало да је незадовољство младих образовним програмом веома изражено. Проценат оних који су задовољни је 30,1%, а оних који нису чак 40,9%. На питање да ли су запослени на позицији за коју су се школовали, млади у 53% случајева одговарају да нису, 21% донекле, а само 26% младих раде на позицији за коју су стекли адекватно образовање.
Готово трећина младих сматра да не постоји потреба на тржишту рада за њихово занимање. На питање да ли мисле да ће се брзо запослити након завршетка студија, 33% испитаника је оптимистично, а 40% младих сматра да се неће запослити у скоријем периоду. Велика већина њих, чак 86% спремна је да ради друге послове док не нађе адекватан посао у струци.
Чак 71% младих жели да напусти место у коме живи, док 63% испитаника планира да се исели из земље. Проблем исељавања младих из земље већ годинама се бележи не само у Србији већ у читавом региону, а државе, нажалост, не налазе начин да спрече масовне одласке грађана.
”Незадовољство младих образовањем које добијају је велико, а подаци да јако мали број младих ради на радним местима за која су се школовали је демотивишући. Такође, подаци који показују да 6 од 10 младих особа планира да се исели из Србије су показатељ да држава младима мора указати већу пажњу”, наводи се у истраживању.
О томе ко су узори младима у Србији, прочитај ОВДЕ.
Безбедност младих
Кровна организација младих се, у свом истраживању, дотакла и безбедности код младих. На питање да ли су били изложени дигиталном насиљу, 69% је одговорило да није било изложено, док је 31% младих доживело дигитално насиље. С друге стране, физичко или вербално насиље доживело је 59% младих, а чак 80% младих су били сведоци насиља.
На питање да ли су изложени или су били изложени неком облику дискриминације, чак 56% њих је потврдно одговорило, док су 79% младих били сведоци дискриминације. Овај податак сигурно доприноси осећају несигурности младих, паду вредности, па и жељи младих да напусте своју средину.
На питање да ли насиље може бити оправдано, свака пета особа (19% испитаника) дала је потврдан одговор, што је такође забрињавајући податак.
О употреби психоактивних супстанци код младих, прочитај ОВДЕ.
Што се тиче ванредних ситуација, чак 93% испитаника сматра да млади нису обучени да делују у случају пожара, поплава и земљотреса, а 69% младих себе не сматра обученим. Већина (93%) сматра да је потребно увести обуку за младе којом би се обучили за делање у ванредним ситуацијама.
”Из године у годину, све већи број младих је изложен дигиталном, физичком или вербалном насиљу. Четири од пет младих особа је било сведок насиља, а више од половине младих неком облику дискриминације. Породичне односе и пад вредности у друштву млади су окарактерисали као кључне узроке насиља, те се то мора узети са посебном пажњом у обзир. Креирање координисаног децентрализованог система превенције
безбедности младих једна је од тема за разматрање”, наводи се у истраживању.
Цело истраживање Кровне организације младих пронађи ОВДЕ.
Ања Минић
Фотографије: https://unsplash.com/
