Prema izjavama kineskih stručnjaka, koje danas susrećemo na gotovo svim našim kapitalnim objektima i koji su danas jedna od vodećih država po broju i kvalitetu kadra, do 80. tih godina prošlog veka, za odlučujuću ulogu u njihovom ubrzanom razvoju zaslužni su srpski građevinari.
Србија данас представља једно велико градилиште – или прецизније преко 20.000, што подразумева више десетина хиљада ангажованих радника и ако се узме у обзир да грађевинасртво за себе веже на десетине других индустријских и производних делатности, онда је грађевинарство с правом препознато као најутицајнији и најпропулзивнији фактор привредног развоја наше земље.
Без стручног кадра и пре свега висококвалитетног образовања, овакви историјски резултати не би били постугнути. Добар део успеха припада Гађевинском факултету Универзитета у Београду који ове године слави 70. година своје самосталности. Још од 1846. када је основана тзв. Инжењерска школа са намером да произведе прве инжењере који ће бити у стању да надзиру радове на изградњи комуникација и јавних зграда, Србија је показала високу свест о потреби развоја инжењерства и градитељске струке без које ни остале струке не би имале посла у пуном обиму. До данас, Грађевински факултет у Београду је изнедрио преко 13.500 грађевинских инжењера, преко 500 магистара и више од 350 доктора наука. Грађевинарство је дало 16 редовних чланова и 6 дописних чланова Академије наука Србије, два ректора Лицеја, четири ректора Велике школе и два ректора Универзитета.
О додатним информацијама прочитајте на сајту факултета.
Извор: Студентски живот
