Шта је толико привлачно у програму који већ годинама држи пажњу?
Ријалити програми су се у медијима нашли пре више од 14 година и као бум одјекнули и у нашој земљи. Углавном као лиценцирани пројекти, ријалити садржаји су најгледаније програмске схеме у Србији већ 10 година.
Продукцијске куће које воде ове пројекте утиче на реалност која долази до аудиторијума, креирајући формат ријалитија тако што учеснике постављају у различите ситуације у којима они реагују у складу са својим карактером, личношћу, вештинама и знањем. На основу понашања актера, сваки гледалац има могућност селектовања оних мање упечатљивих, те их путем гласања могу избацити.
Легални воајеризам
Интима других људи се, у ријалити програмима, сервира као на тацни, а долази и до искривљене слике реалног живота. Актери ријалити програма потписују уговоре где ће њихови животи бити снимани 24 часа, сагласно пристају да све јавно оголи и подели са милионским аудиторијумом. Професор социологије, Ивана Павловић објашњава овај феномен на следећи начин.
У питању је постмодерна култура која се заснива на војеризму. Насиље, као облик понашања када сматрамо да се на другачији начин проблем не може решити, присутно је у великој мери и иза камера. Породично, вршњачко, навијачко, насиље у школи. Приказано на телевизији је драматичније и исфорсираније и често га на примитиван начин и оправдавају. Од почетка емитовања до данас, у Србији су ријалитији јако гледани. Из тога произилази питање, колико волимо да улазимо у туђу интиму?
Рушење табуа и баријера је нешто што је пријемчиво сваком оку, а голотиња и секс су на Балкану донекле још увек под неким велом.
Хлеба и игара девиза још од Римљане
Ипак ово се води као забавни програм и многи га тако и доживљавају, позивајући се на неизвесност и такмичарски дух.
„Пратила сам сваки ријалити од почетка, то ме опушта. Доживљавам ријалити као неку серију. Ишчекујем шта ће се догодити, да ли ће бити свађе, ко ће победити у задатку. Једноставно се саживим са неким људима код којих препознам део својих особина”, каже Милена (27) и додаје да би овакав програм требало да иде само у терминима после поноћи.
Марко (33), пак, није поборник оваквог вида забавног програма. У томе види само медијско заглупљивање и одвраћање пажње од реалних проблема.
„Не разумем људе који могу да прате да ли неко други пере зубе или не. Мислим, чему све то? Велики дискурс се направио од доброг укуса ка муљу. Мени је све то дегутантно“.
Недостатак јасне границе између јавног и приватног чине ријалити програме занимљивијим од других емисија. На веома добро осмишљен начин, аудиторијум је стављен у позицију интерактивног учесника, где својим гласовима може продужити или скратити боравак неком такмичару.Ставови су различити и на свакој страни се могу наћи аргументи који ће оспоравати или подржавати ријалити програме. Гледали из забаве, као теленовелу или због психолошке процене коју користимо у едукативне сврхе, једно нам мора бити јасно, ми смо ти који држе даљински управљач.
Маја Савић
Фотографије: unsplash.com