Први национални парк у Србији и највеће благо Војводине, место за одмор и рекреацију – Фрушка гора.

Фрушка гора је некада била острво у Панонском мору. Данас је она једна од две планине у равној Војводини, дугачка око 75 и широка око 15 километара. Римљани су је називали „Алма монс“ што значи „плодна гора“. „Фруг“ је стари словенски назив за Франке, тако да данашњи назив значи „планина Франака“. Највиши врх је Црвени Чот који се налази на висини од 539 метара. Иако би планинари рекли да је Фрушка гора ниска за планинске изазове и дуга пешачења, њени обронци нуде прегршт погодности и мир свима који желе да се одморе на свежем ваздуху.
Фрушкогорски манастири
Највеће благо представља седамнаест манастира Српске православне цркве који су расути по целој планини. Неки од њих су Ново Хопово, Врдник, Беочин, Крушедол, Бешеново, Раковац и други. У њима су време проводили многи истакнути књижевници и учени људи као што су Вук Стефановић Караџић, Доситеј Обрадовић, Карађорђе и други. Неки од њих су били задужбине српских владара, а данас представљају значајан споменик културне баштине и традиције.

У топлим летњним данима, мало људи зна, спас се може потражити на неком од шеснаест вештачких језера која красе Фрушку гору. Нека од њих су Борковац код Руме, Манђелос код истоименог села, Љуково код Јарковаца, Бурје код Ердевика и друга.
Размишљај шта остављаш иза себе!
Уколико одлучиш да посетиш неке од лепота ове планине, молимо те, не заборави да иза себе покупиш смеће. Ово је највећи проблем са којим се суочавају људи из удружења „Национални парк Фрушка гора“. Да би се отклонило смеће, потребан је новац којим би се платиле ове услуге, а он се добија сечењем и продајом дрва са планине. Сачувајмо шуме, сачувајмо Фрушку гору!

Дозволи себи да се опустиш у најближем природним одмаралишту. Твом телу је потребно да се рехабилитује и напуни енергијом за изазове који се налазе на почетку сваке нове недеље.
О другим местима у Србији и свету прочитај овде!
Јелена Врцељ
Фото: Фрушкаћ