Уколико Скупштина Србије и Министарство просвете подрже предлог Студентске конференције универзитета Србије (СКОНУС), стари студенти добиће најмање још две године да окончају студије, што је више од онога што ти студенти траже.
То за Данас истиче Владимир Смуђа, потпредседник СКОНУС-а, задужен за високо образовање, који је и предложио модел како би продужење рока старим студентима могло да изгледа.
„Наш предлог је да студентима којима је остало до шест испита, рок за дипломирање буде продужен за две године, а да се за свака наредна три неположена испита добија додатна година. Дакле, онај коме је остало 12 испита добио би четири године, што је много више него што траже стари студенти. Пошто има шест испитних рокова, руководили смо се логиком да студент може у два рока да положи један испит“, објашњава Смуђа.
Он наводи да би сви студенти који желе да окончају студије требало најпре да се пријаве својим факултетима, јер високошколске установе које не наплаћују обнову апсолвентског стажа немају податке колико има старих студената. Смуђина изјава у појединим медијима да већина факултета не наплаћује обнову апсолвентског стажа изазвала је буру негодовања на друштвеним мрежама, а стари студенти демантовали су његове речи објављујући фотографије индекса у којима се види да су неки факултети тражили обнову чак и на шест месеци.
Стари студенти тврде да 95 одсто факултета у Србији наплаћује обнову године, односно апсолвентског стажа, напомињући да је то услов да би уопште изашли на испит. Износи школарина које факултети наплаћују су различити, од неколико хиљада до неколико десетина хиљада динара. Смуђа међутим, остаје при свом ставу.
„На већини факултета се не плаћа обнова апсолвентског стажа, то ради мањина. Чим смо чули да то раде неки београдски факултети, одмах смо заказали састанке са управама. Мени је апсурдно да су локални студентски парламенти дозволили да се плаћа апсолвентски стаж, јер то не би смело да се дешава. Што се тиче апсолвентских рокова, то није стечено право и тамо где су локални парламенти ажурни нема проблема. Није у реду да не постоје ти рокови за старе студенте и то је још једна ствар коју ћемо тражити“, истиче Смуђа.
На питање зашто СКОНУС није упутио скупштинском Одбору за образовање образложен предлог за продужење рока за дипломирање старим студентима, јер би тако избегле несугласице, Смуђа каже да су најпре хтели да чују мишљење Одбора о могућој измени Закона о високом образовању. Уколико Одбор буде вољан за тако нешто предстоје преговори са Министарством просвете, јер продужење рока старим студентима није једина тема која тишти академце. Смуђа напомиње да наплата обнове апсолвентског стажа и број испитних рокова нису питања за Министарство већ за факултете, те ће се тамо и решавати.
После оштре полемике на друштвеним мрежама и критика руководства СКОНУС-а да су Одбору за образовање упутили предлог који је супротан интересима старих студената, обе стране су вољне да седну за исти сто, усагласе захтеве и договоре стратегију за убудуће. Око једне ствари нема дилеме – пребацивање старих студената који до 30. септембра не заврше студије на болоњске програме није прихватљиво решење ни за ове академце, ни за СКОНУС.
Зукорлић: Мале шансе за измену закона
Председник Одбора за образовање Скупштине Србије Муамер Зукорлић каже за Данас да је и морално и правно мали простор за нову измену Закона о високом образовању ради продужења рока за дипломирање старим студентима.
„Имали смо жучну расправу пре две године кад смо мењали закон по истом основу и тада је већина чланова Одбора била да се омогући продужетак на годину дана. Ја сам се залагао да буде на две и колеге су ми указале да ће, ако то прихватимо, студенти поново тражити продужење. Одговорио сам тада да је то могуће, али да више нећемо продужавати, чиме сам се на неки начин обавезао да нећу бити за нове рокове јер то постаје бесмислено. Улазимо у игру без граница где ћете увек имати неку групу студената којој одговара продужење. И морално и правно, веома је мали простор за нову измену закона. То је моја оцена, али сам као председник Одбора дужан да саслушам аргументе свих страна пре него донесемо коначни став“, наводи Зукорлић.
На питање када би се ова тема могла наћи на дневном реду, одговара да је то питање политичке воље већине чланова Одбора, да ли су спремни да се то уопште стави на дневни ред.
„Ако буде воље то ћемо урадити и сигурно нећемо чекати јесен. Али понављам да смо исцрпили моралне и правне аргументе да изађемо у сусрет таквом захтеву“, каже Зукорлић.
Извор: Данас
