Песме, филмови, фотографије, књиге, и са њима ми који их стварамо, цео живот налазимо начине да одговоримо на питање шта је љубав. Часописи нам указују на 5 знакова да нас неко стварно воли или на 5 знакова да „њему/њој” ипак није стало до нас”, „Да ли је то заиста љубав?“.  Питамо се каква љубав треба да буде и када можемо да будемо сигурни у њу.

љубав
Шта је, у ствари, љубав?

„Љубав је субјективна, али треба да изгледа овако“

Иако сви тврдимо да је љубав субјективна, чињеница је да је оцењујемо и анализирамо према друштвеним стандардима. Често можемо чути друге људе како коментаришу туђе везе, како наводе разлоге због којих та веза не може да се назове правом љубављу и како то треба да изгледа права веза и шта је то права љубав. Овакви коментари и питања потежу се највише међу младима. Негде око 20-их година улазимо у прве озбиљније везе, дакле први пут почињемо да се везујемо за неку особу као за партнера. Тад у исто време осећамо самосталност, сигурност, сексуалност и пријатељство.

До 20-их година (мање-више) и даље смо везани за пријатеље и родитеље, након чега нам природно долази да се осамосталимо и „опробамо се“ у партнерском животу. Проблем се налази у томе што када нам се први пут деси да се заљубимо, оно што осећамо, оно што радимо са том особом и оно што нам прија док негујемо тај осећај, сматрамо за ултимативну истину о љубави. Главне теме између младих људи постају управо партнерски односи, па се у разговорима деле савети и упутства за одржавање добре везе. Истина лежи у томе да љубав ЗАИСТА јесте субјективна и да је сваки однос за себе једна потпуно посебна ствар.

Да ли је моја веза добра ако није ни налик њиховој?

Упоређивање и оцењивање туђих веза у односу на сопствену или обрнуто, често може довести до збуњености и неискрености према себи. Од пријатеља, од других људи и у пролазу, често чујемо разлоге због којих неке везе „нису добре“, након чега може да се деси да кренемо да преиспитујемо своју везу и истинитост своје љубави на основу туђег искуства. А уколико кренемо да размишљамо да можда наша веза није добра или да наша љубав није права јер не причамо довољно, јер немамо довољно често секс, или чак немамо секс на неким забавним и неочекиваним местима, јер не волимо исту врсту музике или се никада не дописујемо када нисмо заједно, јер имамо различита друштва и не водимо једно друго увек са собом, јер некад радије проведемо дан са пријатељима него са партнером и тако даље… тада полако почињемо да пребацујемо партнеру за те ствари, да стварамо тензију и свађу, несвесни да смо пре тога били срећни.

љубав
Је ли наша љубав наша или њихова?

Слушајмо првенствено своје срце

Равнамо се са другима и несвесно ступимо у такмичење „Ко има бољу везу“, па заборавимо да смо заиста срећни. Заборавимо да нам је било лепо и док смо ћутали и да смо уживали у различитостима, да смо задовољни својим сексуалним животом и да је та љубав само наша љубав и да не треба да преиспитујемо своју срећу само јер је туђа срећа другачија. Љубав је и када се свађамо, и када ћутимо и када нисмо заједно. Не треба нико други да одлучује о нашим осећајима.

Гала Ладишић

Leave a comment