Размена студената је могућа, приступачна и уколико то желиш – МОЖЕШ и да оствариш!
Све је лакше него што се чини
Слободно могу да кажем да сам изгубила читавих годину дана јер сам се плашила да је размена за најбоље студенте, за најамбициозније људе, јер сам се плашила да нисам довољно компетентна и да нисам дорасла таквом подвигу. Када бих се распитивала, људи би ми говорили да морам бити спремна да уложим много напора, да је тешко и стресно.
Прва препрека била ми је то што нисам имала никакву диплому из језика, иако су сви говорили да је то најважнија ствар. Друга отежавајућа околност била је мој смер за који је била по једна понуда на 10 других. Мали избор, високи захтеви, заиста нисам могла да пронађем ни трунку шансе да остварим свој циљ. Када сам рекла људима да бих најрадије ишла у Шпанију, јер учим језик и желим да га вежбам, рекли су ми да су шансе готово непостојане, јер је за Шпанију увек јака конкуренција.
Али испоставило се да ми нико није дао добар савет, зато ћу ја вама сада дати један почетни – ако вас буде занимала размена и ако кренете да се распитујете, вероватно ћете добити исте одговоре као и ја, а ако вас обесхрабре, ви се само сетите да сам ја овај текст писала из своје собе у Шпанији.
Шта је Ерасмус+ и како функционише?
Ерасмус+ је организација која прави партнерства између различитих универзитета држава чланица ЕУ и оних које то нису. Ова партнерства означавају службени договор универзитета да ће у будућности обезбеђивати на својим факултетима програме размене за стране студенте и професоре са партнерских универзитета. Дакле, да би се неко пријавио на размену, то мора урадити преко службеног конкурса који стигне његовом универзитету и који факултети обично окаче на свој сајт. Уколико то не ураде факултети, конкурси се увек могу наћи на страницама универзитета (за Нови Сад можеш видети овде. )
О конкурсу и пријави
У конкурсу ће стајати све информације, дакле рок до којег траје конкурс, број студената/професора које прима универзитет, висина стипендије, трајање размене, документација и захтеви који се шаљу уз пријаву.
Цака је у томе што је у конкурсу наведено тачно за које факултете и смерове је отворен конкурс. МЕЂУТИМ – није службено правило да се на размену не могу пријавити студенти за чије смерове није отворен конкурс. Стога, уколико не можете да пронађете ниједну понуду за ваш смер (као ја што нисам успела), слободно посетите службену страницу неког од страних универзитета који нуде конкурсе, погледајте да ли постоји департман на универзитету који се поклапа са оним што ви студирате и уколико пронађете, направите се луди и слободно се пријавите!
Како је то изгледало из мог угла
Дуго сам тражила и распитивала се о разменама, али сам се осећала збуњено, необавештено и само. Постало је лакше када сам поделила идеју са својом другарицом и колегиницом Миленом, а још лакше када смо добиле подршку и помоћ од моје тадашње професорке шпанског, Бојане.
После годину дана размишљања, једна апстрактна мисао постала је близак циљ. Милена и ја смо се препустиле потрази, међутим нисмо налазиле ништа што нам је одговарало. Један дан сам одлучила да проверим шта све нуди Универзитет у Хаену, у Шпанији, ван онога што је стављено у конкурс. Пронашла сам службену страницу универзитета и открила да имају три смера која би нам одговарала. Одлучила сам да пошаљем професорици Бојани мејл и питам је да ли мисли да постоји шанса да се Милена и ја пријавимо „на слепо“.
Човече, па ја се стварно селим у Шпанију на годину дана.
Дан или два после тога, био је петак, стигла ми је порука од Бојане која нас је охрабрила да пробамо. Проблем је био што је рок за предају конкурса био понедељак увече. Дакле, имале смо викенд и понедељак да скупимо сву документацију, што, видећете, изгледа прилично немогуће. Али, ето, кад се нешто хоће, заиста се и може. Та два и по дана су прошла у толикој фрци и летењу на све стране, да их се ја сада, искрено, не сећам. И када кажем у фрци, не мислим у стресу, јер заиста, када све прође, те „стресне“ ствари падају у заборав и постају потпуно небитан фактор целе размене. У 23.30 у понедељак смо коначно све послале и издахнуле у нади да ће нам документација бити призната. Неких десетак дана после тога смо добиле информацију да смо ушле у први круг, а неке две недеље након тога нам је јављено да смо примљене на размену, све са службеним позивним писмом. Тек у том тренутку, кад смо га прочитале наглас, све је постало стварно, одједном смо схватиле – Човече, па ја се стварно селим у Шпанију на годину дана.
Шта очекивати од размене
Размене се разликују од државе до државе и не могу рећи шта се генерално може очекивати од факултета. Оно на шта могу да вас упозорим је месец дана главобоље од нове климе и новог језика. Друга ствар коју можете да очекујете је да ће вам се све оне навике и обичаји нове земље који вас у почетку буду нервирали за који месец увући под кожу. Трећа ствар коју можете да очекујете јесте да, иако одете у земљу која је по многочему напреднија од Србије, схватићете колико волите Србију. Последња ствар коју треба да очекујете је да ће вам од сад па надаље бити веома тешко да се задржите на једном месту, а исто толико и тешко да са било ког места одете.
Текст и фотографије: Гала Ладишић
