Откривамо како писци уче нове речи.
Често нам се дешава да се желимо изразити, али не можемо открити погодну реч. Мисао нам стоји у глави, али не успевамо да се сетимо одговарајуће речи. Ова заборавност настаје због мањка речи. Ево како да је превазиђемо.
Читање
Најбоље се учи читањем. Уосталом, речи се и крију у књигама. Можеш изабрати три врсте књига. Прва врста могу бити поезија и приче ако желиш научити слаткоречиве и лепршаве речи. Друга врста може бити стручна литература. Ако желиш сазнати како се зову све оне тачке, равни и површине, најбоље је читати уџбеник из математике. Трећа група свакако могу бити разни етимолошки приручници (словари, азбучници), али и правописни приручници. У правопису се објашњава како се говори, али се може сазнати и значење речи (зависан-онај који зависи; завистан-онај који завиди).
Спискови
Није довољно само читати, већ се мора и пазити на прочитано. Писци имају бележнице (као што сликари имају своје бележнице за скице) и у њих записују речи. Овај поступак се везује за реализам (Глишић, гроф Л. Н. Толстој), али је присутан и у савременом хипер-реализму (Пиштало). Стога, из прочитаног дела издвојите непознате речи и запишите их.
Тумачење
Када саставиш списак, немој га оставити да скупља прашину, већ покушај да реч преведеш на свој говор. Ако разумеш значење те речи, разумеш и саму реч. Повезуј речи по њиховом значењу (по супротности, по врсти речи, по истом значењу) и тако ћеш боље сазнати њихово значење. Покушај да пишеш кратке текстове у којима ћеш користити научене речи и (и/или) речи са спискова. Ако ниси сигуран, поред речи напиши њено значење. Каснија сазнања ће захтевати да упоредиш и провериш значења. Савремене технологије пружају низ могућности за вежбање говора (блогови, сајтови, репортаже).
Саопштавање
На крају креће најтежи део. Морали бисте ову ново-научену реч користити у говору. То вас доводи у ситуацију да се истичете. За писца то није ништа лоше, па је и пожељно да се његов стил разликује, али за обичног човека може веома тешко. Због тога, имајте разумевања према свом саговорнику. Пре него што кренете да користите реч у основном значењу, сазнајте да ли је она позната вашим саговорницима и колико им је разумљива. Неке речи су сличне, али не значе исто (предвидети-прорећи; превидети: сметнути са ума, не приметити појединост). Тек тада, можете користити реч када се потпуно сигурни у њено значење. Иначе вам се може десити да неко злонамеран намерно примети грешку.
Учење
Писци то не раде, па не морају ни обични људи. То је више намењено страним језицима, а и може бити напорно и досадно. Понављање речи како би се на силу запамтиле, то нема нимало смисла. Ако не можете упамтити неку реч, немојте себе терати. Постоји обиље речи и појавиће се једна која вам одговара.
Вежбање
Користите мозгалице (загонетке, питалице). Постоје разне врсте језичких игара којима је смисао да се људи забаве. Ипак, овде ћете наићи много непознатих речи, јер оне чине овакве задатке тежим. Као што су се људи окупљали у прошлости да погађају мозгалице, тако се и данас људи окупљају око својих савремених технологија (квизови).
Пример
На крају ћу вам објаснити једну вежбу коју смо имали на претходном предавању о креативном писању. Иако је вежба намењена учењу стилских фигура (епитета и контраста), користиће за учење речи (епитети су придеви). Сваки играч мора да смисли придев супротног значења у односу на претходни придев. Није дозвољено да се придеви понављају и нису дозвољене негације(познат-непознат). Испада играч који не може смислити пример. На неке придеве ћете добити уобичане примере (ниско-високо), али за неке придеве ће вас изненадити ширина њиховог значења (натмурен – расположен; натмурен је испуњен облацима, али лоше расположен).
Упамтите, битно је да вам буде забавно. Све што човек ради на силу и без воље, не даје никакав успех.
Милан Суботић
Фотографија: unsplash.com
