Представа Позоришта младих Евгеније Оњегин изводи се од јануара и на живописан начин поново дозвољава да проживимо ово дело, од почетка до краја.
Већ знани Пушкинов сувишан човек, Евгеније, долази на село упознајући предивну Татјану, коју је истог тренутка очарао.
Улоге
Пеђа Марјановић – Евгеније Оњегин
Кристина Савков – Татјана Ларина
Данило Миловановић – Владимир Ленски
Миа Радовановић – Олга Ларина
Иван Ђурић – Степан
Јелица Глигорин – Госпођа Ларина
Вера Хрћан Остојић – Кнегиња Алина
Слободан Нинковић – Зарецки
Саша Латиновић – Генерал
Неда Даниловић – Ћерка кнегиње Алине
Драган Зорић – Оњегинов стриц
(Не)пријатељство
Када је доспео на село, први са којим се сусрео био је Ленски. Он је један писац и начитан човек, који на селу има вереницу, а уједно је постао и добар пријатељ Оњегину. Овде можемо да приметимо великодушност и пријатност Ленског, али касније шта ће да уследи, јесте једна типична прича неискреног пријатељства и заривања ножа у леђа онима који су били ту када је то било најпотребније.
Остварење снова
Приликом упознавања веренице Ленског, Олге, Евгеније је видео неописиво лепу Татјану која је остала по први пут очарана мушком лепотом. Девојка која је до сада прочитала толико књига, да им се броја не зна, почела је да сања мушкарца како долази код ње, али није знала кога. Када се напокон појавио, одмах је знала да је Оњегин мушкарац из њених снова. Татјана је одједном постала обузета својим принцом и одлучила је да му напише љубавно писмо у којем описује своја осећања до танчина. Проткано њеним емоцијама, гледаоци су могли да проживе ову причу изнова и осете сваки дрхтај у Татјанином гласу….
У снове си ми долазио,
И невиђен си био мио.
Твој поглед ме је свуд прогањ’о,
у души давно глас одзвањ’о…
Годинама касније,Татјана је удата за генерала, а Оњегин се тек тада освестио. Схватио је да је равнодушност најгора особина и слао јој безброј писама, али узалудно. Она ће њега увек да воли, као и он њу, али сада је исувише касно да би она била његова драга…
Већ дуго позната прича о неузваћеној љубави и сувишном човеку плови међу нама. Ово дело је вечно, као и тема о којој се говори. Потпуно је сагласна са садашњим временом. Уз сјајне глумце, заиста је могуће осетити сву бол, љубав и то баш овде код нас. Право је време да уђеш у ово дело са својом тајном и погледаш детаље на сцени Позоришта младих.
Сара Матковић
Фотографије: Позориште младих
