Ако си матурант основне или средње школе, тренутно ти сигурно кроз главу пролази питање шта уписати. Главна водиља ка одговору на то питање јесте љубав према томе за шта се одлучиш, јер је једино тада избор непогрешив.
Пут до успеха
Пре свега, треба бити искрен према себи. То је разговор између твојих мисли и осећаја, без татиних или маминих идеја, прохтева, жеља, без размишљања о томе шта ће бити са мојом другарицом ако упишемо различиту средњу школу или факултет, избор је само твој и треба га паметно искористити. Зашто је важно да одлука буде искључиво твоја? Одговор је поприлично једноставан и лежи у појму – срећа.
Да ли ћеш бити искрено срећан ако упишете права јер је то желела пријатељица?
Труд се исплати
Цео живот се мучиш да прођеш силне курсеве, праксе, након претходно завршеног основног образовања, и што си старији све време овог света усмераваш на циљеве који се углавном односе на професију којом ћеш се бавити. Човеку у брзини која је постала свакодневница, кроз мисли пролази само новац, што за себе, што за породицу у будућности, мајку, брата, сестру. И на крају се деси да изостави оно најважније, а то је опет, ништа друго до срећа. Бржи и лакши начин долажења до посла није исто што и срећа, а што већа плата то већа и срећа, још мање је тачно. Наравно да није нужно и загарантовано да ћеш добити посао у професији која те интересује, али то свакако није разлог да не пробаш. Бори се за своју срећу!
Бајка или драма?
Сада некима од вас вероватно пада на памет мисао „Ма, кога брига шта волим кад у овој држави то не могу да остварим“. То мишљење је почетна тачка неуспеха, и треба га заменити са „Успећу, и нико ме неће спречити у томе.” Потребно је да заиста то мислиш и осећаш, а то можеш само ако се залажеш за оно што искрено волиш. То што је пут до успеха углавном тежак и зачињен мноштвом изазова треба прихватити, јер са собом доноси одређену вредност и квалитет, који ће ти касније значити. Плод који долази радом, успонима, падовима и емоцијом, незаменљив је и посебан.
Уосталом, замисли живот без изазова и препрека, да сваки дан добијаш на тацни баш све што пожелиш, и да притом не улажеш велики напор у то. Звучи као бајка, али та бајка би била бајка док не дође до засићења, а онда би уследила драма. Не би знао шта ћеш са собом и срећа би те поново напустила.
Ради оно што волиш, воли оно што радиш
Животни век је предвиђен тако да се највише времена проводи на послу, а ти си тај који бира да ли ће се будити са осмехом на лицу, уз музику и прву јутарњу кафу или очај и проклињање дана. Ако се мало осврнеш око себе видећеш мноштво незадовољних људи, који трче с посла на посао. Незадовољни су јер раде посао који не воле, чак иако примају већу плату, несрећни су. Немој дозволити себи исту ствар. Зато, бори се за оно што волиш, буди квалитет, а не квантитет и срећно у остварењу мисије испуњеног и срећног човека!
Магдалина Милановић
Фотографије: Марија Ердељи