Пресељење у другу државу је умногоме „на слепо“. Чак и поред свих савета и препорука које добијеш од оних који су већ крочили преко баре или живе тамо, теби се чини да све то заправо никада није баш тако. И није. Углавном је или много боље или много горе.
Велики корак је, пак, учињен. Преселила сам се у Лондон пре две недеље и сада је време да проберем утиске.
Да ли је све савршено? Није.
Да ли је све онако како сам очекивала? Ни близу!
Да ли сам срећна? Апсолутно!
Добра вест је да су поједине ствари много боље.
Заблуда бр. 1: Потребно је доста времена да пронађеш посао, смештај…
Могуће је за само један дан. Мојој маленкости је било потребно три дана да пронађе собу (јер је изнајмљивање стана мисаона именица због финансијских стандарда), а десетак дана да пронађе посао. Ко има искуства са шанком и тацном– може и за сат времена. Уз помоћ интернета, добре воље и реалних очекивања, овде се човек снађе за час!
Што се тиче сређивања документације, наишла сам само на позитивна искуства. Како се у Лондон сели много људи различитих нацоналности, радници државне службе су вољни да објасне шта је све потребно и шта се може учинити у погледу документације. Упоредо са тим, углавном се све информације могу наћи на државним интернет страницама стога ретко ко долази у додир са „ФТ1П“ феноменом популарним у Србији.
Заблуда бр. 2: Сналажење у великом граду попут Лондона може бити компликовано
Још увек нисам наишла на адресу коју нисам успела лако да пронађем. Лондон јесте огроман град али је сналажење у њему прилично поједностављено, те се још није десило да се изгубим. Овде се уз сваку адресу обавезно шаље и поштански број који се разликује од куће до куће. Тај код чак и Гугл мапе очитавају, стога је могуће на мапи ронаћи тачну локацију.
Како говорим о сналажењу у Великој Британији, не могу рећи да је свуда исто али верујем да је слично када су у питању метрополе.
Заблуда бр.3: Све је много скупље него у Србији
Веровали или не, поједине ствари умеју бити чак и јефтиније него у Србији. Уколико изузмемо трошкове становања и превоза који заиста јесу вишеструко скупљи, намирнице и одећа у одређеним продавницама се могу наћи по знатно нижој цени. Главна разлика је, пак, у томе што су плате такође вишеструко веће. Њихов „минималац“ је већи од просечне лекарске плате у Србији. Иако се у основну плату не урачунавају одмах државне таксе (које углавном износе запањујућих 20%), након плаћања таксе ти и даље можеш лагодно да се издржаваш током месеца. Само без трошкарења!
Иако сам углавном наводила позитивна искуства, није све прошло потпуно без негативних. Газдарица смештаја у којем тренутно живим је одлучила да изда собу ипак само на месец дана. Својих првих 30 фунти сам зарадила као чистачица, иако имам квалитетног радног искуства иза себе.
Није савршено али је вредно труда – највише због тога што овде заиста имам много више прилика него у домовини.
Кристина Цветковић
Фотографије: Pixabay.com
