Муке младог писца – први део

Писац Данило Киш је саставио есеј „Савети младом писцу“. Из овог списка савета, издвојићемо неколико примера и проверити да ли су корисни савременом писцу.

муке младог писца

  • Питање: Како се односити према савременицима?

Одговор: Не удружуј се ни са ким: писац је сам. Не мисли  да су писци „савест човечанства“, видео си већ толико гадова.

Делује помало оштро, али уме бити истинито. Када млади писац крене да пише, наиђе на разне врсте неразумевања. Често се запита: „Како он може тако нешто урадити? Па,и он је писац!“ Што пре схвати да сам мора заступати своју књижевност, лакше ће пребродити овакве појаве. Са друге стране, млади писац ће увек најлакше добити помоћ од особе које се не баве књижевним деловањем. Исто тако, за младог писца је најбоље да се дружи са другим младим писцима, па се стога и праве песничке вечери и представљање зборника како би се они могли упознати.

  • ПитањеКако се односити према језику?

Одговор: Веруј да је језик на којем пишеш најбољи од свих језика, јер другог језика немаш. Твоје речи су најдрагоценије.

Писац мора ценити и разумети језик на којем пише, али бити свестан свих мана писаног облика изражавања. Поред тога, писац мора познавати и разумети речи које пише. Данас, свако ко зна да куца слова, помисли да зна и да пише приче, али не размишља како звучи оно што пише. Неки од нас се често питају да ли само заваравају себе. Писац увек изнова учи да пише.

  • Питање: Како се односити према туђем мишљењу?

Одговор: Упознај мисао других, па је одбаци.

Писац, пре свега, мора имати своје мишљење. Ако понавља туђе мишљење, речи, ставове, закључке, поставља се питање шта доноси ново у књижевност и наликује на дете које рецитује туђу песмицу, али је не разуме. Са друге стране, писац мора учити и о својој околини (у ужем, ширем и најширем смислу), јер све може постати грађа за његову књигу.

муке младог писца

Запамти: Никад не одустај!

  • Питање: Како се односити према стварности?

Одговор: Буди свестан да је фантазија сестра лажи и стога опасна.

Многи писци имају лоше мишљење о фантазији (данас бисмо рекли фантастици), па је доживљавају као бајку за малу децу, а опет не схватају да њихове омиљене књиге јесу фантастика. Писати о стварности је помало досадно,  али никада не смемо заборавити да живимо у стварности, па и сва наша сазнања крећу из (и од) Стварности.

Ово је само први део савета. Ускоро ти доносимо и други, а до тада – ни случајно не одустај!

 

Милан Суботић

Фотографије: unsplash.com

Коментари

Leave a reply