Ако си икада гледао филм са Брус Лијем, надам се да ниси помислио да он практикује карате. Он се заправо бави винг чуном! Kаква је то дисциплина, откриј у нашем тексту!
Винг чун је традиционална кинеска борилачка вештина која је настала у манастиру Шаолин пре око 400 година. Настала је као фузија неколико кунг фу стилова који су били очишћени од непотребних покрета. Као таква, ова вештина је створена за брзу обуку бораца са строгим акцентом на голоруку самоодбрану. Са колена на колено, ова вештина је почела да се шири тек после смрти чувеног учитења Ип Мана. Његов свакако најпознатији ученик, Брус Ли, прославио ју је у својим филмовима, иако никада није изучио систем до краја као многи мајстори. У последње време се појавио велики број филмова који имају за радњу живот и рад Ип Мана и представљају најбољи вид промоције ове вештине.
Колико је винг чун популаран код нас?
Занимљив је податак да је, сразмерно броју становника, Србија једна од водећих у свету по броју клубова у којима се изучава ова древна вештина. Њом се, сасвим случајно, 1996. године почео бавити Радослав Ћурчић у једном клубу у Сремској Митровици.
– Салу у којој сам кренуо да тренирам води мој учитељ и пријатељ Ненад Ковиљац. Овај клуб је био домаћин многобројних семинара Вилијама Чеунга, потом Филипа Бауера, највећег имена данашње винг чун сцене. Тако да, стицајем околности, али свакако са пуно одрицања и година тренирања дошао сам до нивоа када ја могу да некога подучавам овој племенитој вештини – каже Радослав.
Зашто баш винг чун?
Године 2006. без циља да отвара школу, Радослав је почео да тражи некога кога би подучио, чисто да би и он остао у форми. Другар је довео другара, други другар још двојицу и после три, четири месеца број је стигао до 20 људи. Тада почиње систематичније да ради и изнајмљује салу. Марко Јуришић, који се овом вештином бави већ 11 година, каже да га је на то инспирисао његов херој из младости, Брус Ли.
– Винг чун је вештина која ми највише одговара. Брза је, енергична и ефикасна. Користе се подједнако и руке и ноге и вежбамо упоредо и леву и десну страну. Дефинитивно бих је препоручио свима онима који желе да науче нешто ново, стекну самопуздање и подигну тело и ум на виши психички и физички ниво – прича Марко и додаје да увек влада позитивна енергија на тренингу и да се сви лепо друже упркос томе што су различитих узраста.
Није само за мушкарце!
Да ова вештина није намењена само мушкарцима, потврђује и Бојана Евић која вин чун тренира три године. Каже да је привлачи то што увек има да се учи још и што је неопходна прецизност покрета и координација целог тела.
– Препоручила бих свима да макар пробају јер се развија моторика, рефлекси, а остало је на појединцу, зависи колико се посвети тренингу. Посматрајући из женског угла неки би рекли да им је ова вештина превише груба јер ипак има спаринга, неке врсте борбе и томе слично. Мени то не смета, штавише, после сваког тренинга се вратим кући са осмехом на лицу без обзира на то да ли сам пре њега била нерасположена – каже Бојана.
„Винг чун је вештина, не борилачки спорт, тако да је једина борба коју водимо борба са самим собом“ поручује тренер Радослав. Усклади ум и тело, ослободи се негативне енергије и уживај у добром друштву!
Текст: Јелена Врцељ
Фотографије: Марија Ердељи
