Да ли си знао да је Минхен трећи по величини град у Немачкој, одмах после Берлина и Хамбурга? Која то места треба да посетиш ако се нађеш у њему прочитај у нашем тексту!
Ишли смо у Париз за дочек Нове године. На 22 часа дугом путовању аутобусом, било је предвиђено неколико пауза и један дан у Минхену. И поред дебелог снежног прекривача успела сам да видим лепоту града. Ред шетње, ред пива да се угрејемо и тако цео дан. Издвајам три места која су на мене оставила снажан утисак.
- Енглески врт
Возач нас је оставио у близини центра града и рекао да имамо 8 сати слободног времена. Испред нас се пружала непрегледна гомила снега и огољена стабла. Ово је заправо био „Енглески врт“, изграђен још крајем 18. века, тренутно највећи парк у Европи који се простире на 3.7 квадратних километара. Име је добио по стилу уређивањапејзажа који је у то време био популаран у Енглеској. Шетајући примећујем да ово није обичан парк. Наиме, у њему су изграђени објекти који данас представљају атракције за туристе. Једна од њих је „Јапанска кућа чаја“ која се налази на малом острву у вештачком језеру смештеном у северном делу парка. Изграђена је у част „Летњих олимпијских игара“ 1972. године. Даље, ту се уздиже 25 метара висок „Ресторан у кинеском стилу“. Крајем 19. века, сваке недеље у пети сати ујутро, испред њега су се окупљале слуге које би уз музику играле и веселиле се пре повратка на посао или одласка у цркву. Овај обичај се називао „Бал кувара“. Иако забрањен 1904. године јер је био „сумњивог морала“ (власти су рекле да „сувише кувара нестаје у жбуњу са собарицама“), од 1989. овај бал постаје фестивал који се одржава сваког лета. Циљ је исти – јести, пити и добро се забавити! Ово није све што парк нуди, али хладно је, а и немамо много времена. Брзо га прелазимо и настављамо ка центру.
- Центар града
Широм света уметници су били инспирисани римском архитектуром, тако „Тријумфалну капију“ можемо видети у Паризу, Барселони, Букурешту, Санкт Петербургу, Лондону и многим другим светским метрополама, међу њима и у Минхену. Изграђена је у 19. веку, у част храбре баварске војске. Висока је 21 метар, а на врху је статуа Баварије, женска персонификација земље Баварије, коју у двоколицама вуку четири лава. Данас је она симбол мира са натписом „Посвећена победи, уништена у рату, позива на мир“ додатим након Другог светског рата. Од капије се пружа алеја за шетњу. Опажам да Минхен има много цркава. Једна од познатијих јесте црква Свети Кајатен која је због жуте боје фасаде постала симбол града. Изграђена је у високо барокном стилу, датира из 17. века, а сваки камен одише италијанском префињеношћу, будући да су архитекте биле двојица Италијана. Унутрашњост је, као и спољашњост, величанствена. Осликана је штуко малтером, који је беле боје и прави савршен контраст црном олтару. Доста сам шетала. Сада је време за…пиво.
- А како не пробати пиво???
Не можеш да дођеш у Немачку, а да не попијеш пиво. Сви који су га окусили кажу да су немачка пива веома квалитетна. Да није тако, „Октобар фест“ се не би одржавао у Минхену још од 1810. године и сигурно не би био тако познат и посећен фестивал да није квалитета пива које нуди. Тако сам и ја „залутала“ у једну пивницу, па наставила са шетњом, да бих се касније обрела у HardRockcafe-у. Пиво, гитаре и топлота су ме омамили толико да сам једва пронашла наш аутобус и остатак пута до Париза – преспавала.
Ово је само малени део знаменитости које треба обићи у Минхену и тајни које треба открити. Сваки град је мистичан на свој начин. Зимски Минхен ме је одушевио и сигурно ћу му се вратити некад! Што да не у време Октобар феста?
Текст: Јелена Врцељ
Фотографије: Светлана Јовичић
