Теорије о путовању кроз време

Да можеш да бираш, да ли би се вратио у прошлост или завирио у будућност? А шта ако заиста можеш?


Где би отишао да можеш да путујеш кроз време?

 Времеплови су једна од главних тема у научно-фантастичним филмовима и серијама. Свакако, појам путовања кроз време не одушевљава само научнике и сценаристе, него и људе којима је ова тематика потпуно страна.

Ајнштајнова теорија релативитета

Према чувеној Ајнштајновој теорији релативитета, такозване црвоточине могле би бити пролаз на путу ка прошлости или будућности, али и путовању кроз простор брзином већом од брзине светлости. На овај начин, уколико би простор‒време биле тачке на папиру по којима би могао да путујеш линеарано, теоријски би могао да нелинеарно прескочиш од једне тачке до друге ако се папир довољно закриви.

Црвоточине као рупе кроз простор и време

Математичар са Новог Зеланда, Рој Кер, ’60-их година прошлог века дошао је до закључка да би ротациона црна рупа могла да створи прстен кроз који би, уколико би нешто прошло, путовало кроз Ајнштајн-Розен просторно-временски тунел или црвоточину. Два краја ове црвоточине би могле да спајају различите универзуме или различите делове истог универзума, раздвојене временом и простором.

Бесконачни временски цилиндар

Астроном Френк Типлер као могућност за овакво путовање види у механизму где би била потребна материја која је десет пута већа од Сунчеве масе, потом би се та материја претворила у дугачки и густи цилиндар. Након неколико билиона обртаја у минути, цилиндар би створио временску криву кроз коју би могао да прође свемирски брод и путује кроз време. Ипак, постоји једна зачкољица која спречава да овај механизам икада функционише. Цилиндар би морао да буде бескрајно дуг да би радио.

Путници бржи од брзине светлости

О путовању кроз време не можемо да говоримо, а да не споменемо чувеног Стивена Хокинга којем је теоретисање о временским машинама једна од омиљених храна за мозак. Његова теорија каже да, уколико би свемирски брод могао да кружи око црне рупе брзином светлости, његови путници би заправо путовали кроз време. Замисли да се брод невероватном брзином креће око црне рупе пет година. Негде другде би за то време прошло чак десет. По повратку на Земљу, путници би приметили да су сви други остарили пет година и затекли би нешто другачију планете од оне коју су оставили.

Да би радиле, сматра се да временске машине захтевају егзотичну форму материје са негативном енергетском густином. Теоретски, оваква материја би могла постојати, али би могла бити присутна у премалим количинама за изградњу временске машине.

Пази шта желиш, можда се не вратиш

Уколико би иједна од ових теорија заиста била реалност, постоји још једна препрека позната као ,,парадокс деде’’. Ако би временски путник успео да отпутује у прошлост, шта би се десило уколико би убио свог деду или оца, или на било који начин пореметио след догађаја? То би узроковало да се он заправо никад није ни родио и отпутовао кроз време или би његов живот био потпуно измењен. Неки физичари кажу да би се у том случају путник родио у паралелном универзуму, док други кажу да човек можда уопште не би ни издржао путовање кроз време и да би оно могло бити смртоносно за људски организам.

Тина Натарош

Фотографија: unsplash.com

Коментари

Leave a reply