Сви ми смо макар једном имали пушкице. Да ли знаш колика је казна уколико те ухвате преписивање на факултету? Прочитај наш текст и сазнај!

преписивање
Преписивање – да ли си за или против?

Ноћ пред испит. Ниси стигао да научиш целокупно градиво. Будиш се много раније пред тест и одлазиш у копирницу. Смањујеш странице књиге на најмањи могући фонт и надаш се да нећеш добити питање баш из тог дела јер је толико ситно да једва видиш да прочиташ. Или – два дана пред испит увиђаш да си у огромном заостатку. Зовеш колегиницу и договарате се да свака научи једну половину скрипте. Па ћете се испомагати. Да ли ти нешто од овог звучи познато?

Питали смо новосадске студенте шта мисле, да ли је преписивање фер и да ли се њиме служе.

Бојана (27): Преписивање уопште није фер јер је неко заиста учио, а тај други од њега препише или га замоли да му овај нешто помогне па први добије мању оцену од другог. Ово ми се лично десило. Друго, не мислим да тај који преписује на крају у животу има нешто од тога. Уме да се снађе, што га може довести до веће позиције коју баш и не заслужује и опет није фер. Али касније се нечија (не) способност примети кроз рад. Против тога сам.

Студенткиња Филозофског факултета (24): Више од пола испита које сам дала у току студија, неких тридесетак, дала сам „на превару“, преписујући. Не гризе ме савест, јер када погледам ситуацију у Србији схватим да нам више ни диплома није гаранција успеха. С друге стране, сматрам да нам градиво које обрађујемо на факултету није нарочито корисно јер немамо довољно праксе са којом би га ускладили, а трећа ствар због које се нимало не кајем што сам већину испита преписала је што сам себе спасла стреса, кидања живаца и уштедела непроспаване ноћи. Ни тих испита које сам положила се сада не сећам. Студирам друштвени смер и на свој факултет гледам као формалност коју треба обавити. Трагедија је ако се колеге са Медицинског факултета служе сличним методама…то су већ озбиљније ствари.

преписивање
Зар није сврха факултета да научиш и оспособиш се за самосталан посао? 

Јелена (23): Преписивала сам само кад је нешто било баш хитно или ако су у питању биле дефиниције. То тешко памтим. Никада нисам била ухваћена, али једном ми је професор стајао изнад главе, ја пишем тест, а мени папир са пушкицама испод теста. Срце ми је стало и од тад више нисам то радила. Много је то стреса. Свака част другима на сналажљивости, али није фер према онима који стварно уче за испит, а ни према професорима. Поготово у високом образовању које је наш избор. Разумем да некад некоме треба подсетник, али генерално не подржавам када неко тако пролази цео факс.

Питали смо студента омбудсмана, Лазара Ћосића, чија је надлежност заштита права студената и мирно решавање спорова насталих поводом кршења тих права, које су казне за преписивање на новосадским факултетима.

– Правилници који прописују казне су аутономни акти факултета те свака установа одређује своје дисциплинске мере. Једна од њих је искључење студента од два испитна рока па до целе студентске године, зависи од факултета до факултета. О томе одлучују дисциплинске комисије у чијем саставу се налазе и представници студената, што сматрам веома значајном чињеницом. Ипак, од професора зависи да ли ће поднети пријаву. Није исто преписати са пушкице или полагати испит преко бубице. Сматрам да су професори далеко осетљивији на ово друго, што је заиста разумљиво. Тако је минимална казна за овај преступ 6 месеци забране полагања испита – објашњава Лазар.

преписивање
Понекад је примамљиво бацити поглед код колеге!

Како то изгледа из професорског угла питали смо шефа Одсека за медијске студије на Филозофском факултету, професора Дејана Пралицу.

– Лично, испитујем само усмено па је тај проценат преписивања много мањи него код колега са писменим испитима. Ипак, имао сам прилике да двадесетак пута до сада ухватим студенте да преписују концепт један од другога или чак преписују са свог мобилног телефона који држе на крилу или испод клупе. Казним их тако што удаљим са испита до следећег рока – каже професор Пралица.

Знамо, испит је стрес у сваком случају. Пробајте да се уздате у ЗНАЊЕ и евентуално СРЕЋУ, можда и добро расположење професора. Када изађете са факултета будите поносни на оно што сте научили захваљујући сопственом труду који ће послодавци сигурно препознати. Срећно свима на будућим испитима!

Текст: Јелена Врцељ

Фотографије: unspalsh.com

Leave a comment