Иако тетоваже датирају вековима уназад, његова популарност је последњих година досегла рекордан ниво. Технике тетовирања су знатно узнапредовале и млади се све више одлучују да на свом телу овековече неку илустрацију или натпис који за њих има симболично значење.
Младен је досад урадио три тетоваже и планира у будућности да уради још неколико. Каже да су га уметнички аспект и приче које стоје иза тетоважа одушевљавале одмалена и сматра да оне представљају део њега, односно слику његових емоција, ставова и уверења.
„Прва тетоважа коју сам урадио је звезда на спољашњој страни шаке која представља амбицију. Друга тетоважа је илустрација бетмена на десном рамену јер се угледам на њега као лика у смислу да желим да се остварим самостално у свим погледима живота. Трећа тетоважа, лик вука на левој подлактици, представља моју духовну животињу због своје самотне и неукротиве личности, која истовремено припада чопору и тежи да га заштити“, каже Младен и додаје да у професионалном свету тренутно тату може представљати проблем, али да верује да ће се то променити у будућности, односно да ће се тетоваже сматрати видом личног изражавања.
Како се суштина уметности базира на личном изражавању, може се рећи да је тату вид уметности, нарочито када су у питању реалистични прикази за које је неопходно имати вештину руке достојну академских сликара.
То нам потврђује и Емилија, тату мајстор која нам открива шта млади Новосађани најчешће тетовирају.
„Бавим се тетовирањем нешто више од годину дана и за то време сам имала прилику да радим са доста различитих мотива и стилова. Слова, религијски мотиви и портрети су тетоваже које се и даље највише траже, али све популарније постају и такозване геометријске тетоваже“, објашњава Емилија.
Емилија још додаје и да је посебно радују захтевне тетоваже, нарочито оне са доста сенчења и детаља.
„Тетоваже су дефинитивно уметност. Сама помисао да са сваком тетоважом остављаш део себе на некоме доживотно и част и поверење које ти неко укаже када жели твоје дело да носи на својој кожи даје ти осећај који само уметност може да ти пружи. Особама које размишљају да ураде тетоважу поручујем да због тетоваже не треба жалити. Чак и ако ти касније не буде имала неко превелико значење, она ће ти представљати успомену на старог себе.“
У погледу безбедности при тетовирању, Емилија напомиње да је нега пола посла и упозорава да „ако се о тетоважи не води рачуна онако како мајстори препоручују, може доћи до разних компликација попут инфекције, спорог зарастања, чак и да на неким деловима кожа одбаци боју“. Објаснила нам је и да је корекција увек доступна, али да за њом углавном нема потребе ако се тетоважа негује како је препоручено.
Одлука о рађењу тетоваже свакако није она која се треба олако донети. Тело ипак добијамо само једно. Уколико, пак, заиста желиш да овековечиш нешто на својој кожи, уз праву негу, на себи можеш имати уметничко дело.
Кристина Цветковић
