Да ли си икада изгубио себе у овој трци живота непрестано дајући се другима? Да ли си тада погледао у небо и истински се запитао – Ко сам ја и шта желим?
Ко сам ја и шта желим? Одзвањало је.
Знам да у том тренутку одговор није пао са неба, али је то барем био први корак признања да је време да се посветиш себи. Можда чак и да упознаш себе изнова. Да себе ставиш на прво место и запиташ се шта је оно у чему си добар, шта је оно што ће те усрећити и учинити да се опет осећаш жив и срећан. Ти и јеси већ био срећан, али срећан зависник. Зависник од нечијег постојања, љубави, пажње. Зависник од осећаја да пружаш довољно, да испуњаваш све своје улоге на завидном нивоу и усрећујеш људе, чиме се јавља огромна потреба и жеља и да ти исти људи теби све то узврате истом мером. Или још више. Не би се бунио.
Очекивања
Зависник од превеликих очекивања која су настала усред превеликих разочарања. Смешно и помало нелогично је то што би очекивања требало да се смањују јер се разочарања и грешке само гомилају, али ми смо поприлично конфузна бића са још конфузнијим потребама и осећањима. Та очекивања те и јесу убила, јер се још увек ниси помирио са тиме да љубав нема за сваког исто значење и да је твоје „мало“ некоме заиста „много“. Ниси научио да не можеш и не смеш константно да очекујеш од људи ствари и потезе које би ти можда био спреман учинити ради њих. Написала сам „можда“, јер смо некада толико изгубљени да не знамо ни сами своја ограничења и границе, због чега често изненадимо и сами себе.
Шта ти је чинити?
Прво сам хтела нагласити „мењање“, али сматрам да би то било погрешно, јер ти си то што јеси – зависник од љубави. Људи који те воле, волеће те још више баш због тога. И сва срећа, па твоја зависност има дивне стране, те би је само требало преусмерити у добром правцу. У све то мало убацити свесности и реалности, а очекивања према другима смањити, а за себе самог повећати. Када своју зависност од љубави преусмериш на себе самога, постојаће мање могућности разочарања, а ако и дође до тога – моћи ћеш да кривиш једино себе. Треба да више улажеш у себе, гледаш себе и чиниш ствари које тебе могу побољшати, усрећити и оплеменити. Тада ћеш бити бољи како за себе, тако и за друге, јер буди свестан да док не будеш себи добар – неће ни теби нико други моћи бити добар.
Они који су потребни – увек су ту
Када будеш свестан свега тога и када постигнеш одређени ниво сигурности и свесности да је важно посветити се себи – бићеш срећан. И понекад себи довољан. И други ће бити срећни, не брини, зависност од љубави не пролази…никада!
Кристина Ивковић Ивандекић
Фотографија: unsplash.com
