Да ли си икада изгубио себе у овој трци живота непрестано дајући се другима? Да ли си тада погледао у небо и истински се запитао –  Ко сам ја и шта желим?

Ко сам ја и шта желим?  Одзвањало је.

Знам да у том тренутку одговор није пао са неба, али је то барем био први корак признања да је време да се посветиш себи. Можда чак и да упознаш себе изнова. Да себе ставиш на прво место и запиташ се шта је оно у чему си добар, шта је оно што ће те усрећити и учинити да се опет осећаш жив и срећан. Ти и јеси већ био срећан, али срећан зависник. Зависник од нечијег постојања, љубави, пажње. Зависник од осећаја да пружаш довољно, да испуњаваш све своје улоге на завидном нивоу и усрећујеш људе, чиме се јавља огромна потреба и жеља и да ти исти људи теби све то узврате истом мером. Или још више. Не би се бунио.

Очекивања

Зависник од превеликих очекивања која су настала усред превеликих разочарања. Смешно и помало нелогично је то што би очекивања требало да се смањују јер се разочарања и грешке само гомилају, али ми смо поприлично конфузна бића са још конфузнијим потребама и осећањима. Та очекивања те и јесу убила, јер се још увек ниси помирио са тиме да љубав нема за сваког исто значење и да је твоје „мало“ некоме заиста „много“. Ниси научио да не можеш и не смеш константно да очекујеш од људи ствари и потезе које би ти можда био спреман учинити ради њих. Написала сам „можда“, јер смо некада толико изгубљени да не знамо ни сами своја ограничења и границе, због чега често изненадимо и сами себе.

 

Шта ти је чинити?

Прво сам хтела нагласити „мењање“, али сматрам да би то било погрешно, јер ти си то што јеси – зависник од љубави. Људи који те воле, волеће те још више баш због тога. И сва срећа, па твоја зависност има дивне стране, те би је само требало преусмерити у добром правцу. У све то мало убацити свесности и реалности, а очекивања према другима смањити, а за себе самог повећати. Када своју зависност од љубави преусмериш на себе самога, постојаће мање могућности разочарања, а ако и дође до тога – моћи ћеш да кривиш једино себе. Треба да више улажеш у себе, гледаш себе и чиниш ствари које тебе могу побољшати, усрећити и оплеменити. Тада ћеш бити бољи како за себе, тако и за друге, јер буди свестан да док не будеш себи добар – неће ни теби нико други моћи бити добар.

Они који су потребни – увек су ту

Због свега тога не очајавај и не тражи одговор од неба који те недужно гледа сваки пут кад повређен шеташ тужним улицама због својих огромних очекивања и зависности од других људи без којих ти у ствари и можеш. Да не можеш – не би нестали из твог живота. Они који су потребни – увек су ту.

Када будеш свестан свега тога и када постигнеш одређени ниво сигурности и свесности да је важно посветити се себи – бићеш срећан. И понекад себи довољан. И други ће бити срећни, не брини, зависност од љубави не пролази…никада!

 

Кристина Ивковић Ивандекић

Фотографија: unsplash.com

Leave a comment