„Осећао сам да нешто није у реду. Претпостављао сам да сам позитиван и замолио сам другара који ради у Омладини Јазас да урадимо тест. Након 20 минута појавила се црта која је значила да сам реактиван на вирус,“ почетак је приче момка који живи са ХИВом.
Сазнање које је из корена променило живот овог момка припремило га је на слабљење имунитета, али ојачало његову личност:
Имао сам ту срећу да ме је другар који ми је урадио тест припремио на резултат и почео сам да размишљам – Океј, није крај света ако сам заражен. Сео сам у ауто и отишао до пријатељице коју знам 18 година, испричао сам све и она је то изненађујуће добро прихватила. Тада сам схватио, када блиским људима све лепо објасниш, они ће ти бити највећа подршка.
Хив није сида
Најчешћа конфузија настаје код схватања значења ХИВ-а и сиде. То су два повезана, али различита појма. Сида је последњи стадијум инфекције организма вирусом хумане имунодефицијенције (ХИВ). Особа која је заражена ХИВ-ом не мора имати никакве симптоме, нити тешка обољења, штавише она дуги низ година може функционисати као потпуно здрав појединац. Када дође до сиде, оболео најчешће има велике проблеме са инфекцијама и разним канцерогеним обољењима.
Другачији нисам, свако је исти по било ком погледу, без обзира на свој статус, боју коже, оцене у дневнику и индексу. Тога се држим и покушавам да тиме покажем и себи и другима да овај вирус ништа не мења у човеку, ако он тако мисли.
ХИВ у Србији
Наш саговорник, који је управо због дискриминације желео да остане анониман, каже да је у Србији велики број оних који скоро уопште ништа не знају о ХИВ-у. Погрешно је мишљење да се дружењем, боравком у истој просторији или грљењем може пренети.
Трудим се да кријем то да имам ХИВ, јер стање код нас не дозвољава у јавности лагодан живот. Људи нису едуковани, не знају да се овај вирус преноси само сексуалним, крвним путем или контактима мајке и бебе, и онда стварају непотребан притисак и нас оболеле одбацују.
Брига о оболелима
Промене које изискује овај вирус углавном су тешке и за новчаник, јер свако ко је позитиван, мора водити рачуна о свом начину живота. Почев од намирница које уноси, оне морају бити квалитетне, преко самих витамина до хигијене, која мора бити на много вишем нивоу од стандардног. Међутим, есенцијална помоћ долази од оних који нису оболели и њихове емпатије са онима који јесу.
Од политике, до едукације, до здравствене заштите па до социјалне прихватљивости, променио бих све у корену. У сваком аспекту рада у овој држави има неких рупа који отежавају живот онима попут мене. Како у емотивном и духовном, тако и у здравственом смислу. Анатомски смо потпуно исти. Све остало су само хормони који нас терају да радимо свакојаке глупости. Зато контролишите хормоне.
Снежана Ченад
Фотографија: Марија Ердељи
