Разговарали смо са петоро младих који су нам открили која колекција је њима омиљена и колико дуго је скупљају, као и шта је разлог њихове страсти.
Како је Ниче говорио: „Лакше је неке страсти се потпуно одрећи него у њој бити умерен.“
Петар Турудић (20):
„Као малом, тата ми је доносио „бураго“ аутомобилчиће из иностранства. Ја сам их очувао у фулу. Мислим да свако од нас има потребу за колекционарством нечега, али код мене је заправо ово љубав према аутомобилима више него хоби. Планирам да додам још два-три модела у овај арсенал кола, а једног дана се надам да ће она из кутије прећи у гаражни облик. (смех)
Андријана Стојшић (22):
„Скупљам кесице шећера из свих кафића у којима сам била. Овај хоби имам од детињства и рецимо да се већ неких 10 година овим „бавим“. Разлог због ког сам почела да „крадем“ шећер је једноставно у томе што сам желела да имам успомену на сваку државу, град у ком сам била. Данас имам пуну кутију тих кесица и она за мене представља сентименталну вредност.“
Александар Ковачевић (26):
„Пре 15 година сасвим случајно сам нашао новчић поприлично стар (из 1925.) и то је уједно био почетак мог скупљања. Затим сам почео да се интересујем за нумизматику и проширујем своју колекцију. Толико ми је било интересантно то да сам и два друга убедио да почну да скупљају. Касније сам сакупљао и страни новац, па сам са сваког путовања у иностранство остављао новчанице и кованице, за колекцију, а и успомену. Много људи мени блиских знају да сам колекционар, па ми и они помажу и скупљају примерке.
Ивана Панић (22):
„За многе је то што ја све скупљам и имам гомила глупости. Сви ми постављају питање: Шта ће ти то?
У тој чаробној кутији има заиста свега, свих успомена на љубави, пријатељства, лудовања, играрија. Од цедуљице на којој пише „Волим те“, „Најлепша си ми“, „Трећи спрат нове зграде“, које су поклон мог дечка, преко биоскопских карата, сапуна из хотела, неких поклона рођенданских који нису за свачије очи, покушаја писања песама и још свега и свачега. Моја сваштара је безмало то, свашта проткано љубављу, најбројније су ситнице особе коју највише волим.“
Стефан Радојевић (21):
„Једном приликом ми је пало на памет да скупљам флаше попијених водки. У том неком периоду често сам са друштвом правио кућне журке и хтео сам да видим коју количину попијемо и колико пара потрошимо. Након три месеца сам одлучио да престанем са колекционарством, али и са толико честим дружењима тог типа, па сами процените колико сам флаша сакупио. (смех)
Снежана Ченад
Фото: Петар Турудић, Ивана Панић, Александар Ковачевић
