Међународни дан грамофонских плоча, који се обележава сваке треће суботе у априлу, ове године обележен је тако што су многе продукцијске куће и продавнице дискова на својствен начин прославиле овај дан. Продајом и пуштањем музике са грамофонских плоча, али и ЦД формата, колекционари и љубитељи оваквог, према њиховим речима квалитетнијег, типа звука имали су прилику да се присете како је то звучало све до осамдесетих година двадесетог века.
ЦД форме су довеле до бацања сенке на виниле. Испоставило се да је ЦД сачекала слична судбина, јер је наглом паду његове продаје допринео дигитални начин дистрибуирања музике. Од некадашњих хитова смештених на један диск, данас су остале само колекције, а нови албуми се све ређе купују. Најчешће се диск може видети у аутомобилима који не подржавају MP3 формате, али је и тај недостатак почео бивати све ређи производњом модернијих аутомобила, опремљених мултимедијалним уређајима.
Један од оснивача домаће продукцијске куће Лампшејд медија, Никола Јовановић, каже да ми данас желимо да имамо велику количину музике на уређају који носимо у свом џепу.
– Диск као формат је океј, јер је понудио један нови квалитет звука, али руку на срце највећи део популације не тражи квалитет, већ квантитет. Имате аудиофиле који сада купују на плочама музику, али нове генерације то раде на рачунару или телефону и то је све лошег квалитета. Тако да квалитет звука није пресудан, већ да у том тренутку, када вам се нешто слуша, можете да слушате без ометања, а да вам опет то не заузима пуно места на телефону.
Дигиталне опције као јефтинији и целокупнији избор свакако су се одразиле на сваки аналогни сектор, те су се наши суграђани сложили са чињеницом да је, осим у ауту, музика на ЦД-у све мање конзумирајућа. Студент архитектуре, Никола Нешковић, рекао је да су данас дискови скупи, а да је варијанта стављања музике на USB, много практичнија.
Музички рок критичар, Петар Пеца Поповић, сложио се са чињеницом да је продаја ЦД-ова опала, али наводи да то не води нужно изумирању оваквог типа продаје музике.
– Да се нашалим, некад је било секс, дрога и рокенрол, а сада ријалити, пиво и Јутјуб. Верујем да ће увек постојати категорија људи колекционара која ће желети да има физички додир са музиком, тако што ће уз библиотеку имати и своју фонотеку. Да ли ће то бити ЦД, винил, хард диск или касете, то је питање личне страсти – казао је Поповић и додао да је Јутјуб важан јер пружа увид у историју и омогућава грађење, али и деконструкцију сваког убеђења кроз упоређивања постављених материјала и снимака.
Све су већи изгледи да је пут ЦД-а мање проходан ка публици, али продукцијским кућама наду треба да врати скок продаје грамофонских плоча, која нам указује на и даље блиску колекционарску вредност и лојалност слушалаца. Ситуација са физичком продајом музике не би требало да обесхрабри како саме музичаре, тако ни дистрибутере музике, јер домаћа и светска сцена верује у живот ЦД-а након Јутјуба.
Снежана Ченад
Фото: Марија Ердељи
