Један од најважнијих историјских и туристичких седишта, Дубровник, град на југу Хрватске, већ деценијама плени својом лепотом, споменицима и културним догађањима. Ипак, бисер града је стари део који се уздиже на самој обали мора.
Први списи који причају о Дубровнику, тадашњој Рагузи, датирају из седмог века нове ере. Међутим, градске зидине се издижу тек од 13. па све до 17. века. Пролазећи кроз главну капију, уколико скренеш одмах десно уском улицом, долазиш до једне од најстаријих апотека на Балкану основане 1317. године. Ова апотека и даље ради, а посебан одељак у виду музеја је посвећен историји справљања лекова и старим рецептима из подручја фармакологије који су непроценљиви.
Најстарија апотека на Балкану која још увек ради!
Главна улица је увек заглушена реком људи. Не може се рећи из ког краја света има највише туриста. Корачајући, чућеш француски, италијански, немачки, енглески, руски и многе друге језике које чак и нисмо у стању да препознамо.
Са свих страна сте окружени продавницама у којима је изобиље сувенира са знаком Дубровника – лепезе, магнети, мајице, ташне, упаљачи… Hа улицама су љубазни конобари који те позивају да посетиш баш њихов ресторан. Поред њих, атракција тога дана су били папагаји допремљени из Африке. Уколико издвојиш 20 куна, можеш да се сликаш са било којим од њих док ти стоји на рамену!
Папагај из Африке, атракција на улицама Дубровника
Шетајући од улице до улице, видећеш величанствене цркве и катедрале које се уздижу на великим трговима. Ипак, прави ужитак су уске улице које су изграђене по узору на италијанске градове са којима је Дубровник током своје историје често био у контакту. У њима се може наћи мало хлада и покоји кафић са само четири столице за госте, јер више од тога ни не може стати на улицу.
Селе смо у један од кафића на тргу код Цркве Светог Игнација. Пре него што амо платиле рачун, љубазна конобарица упита одакле смо. Када само одговориле да долазимо из Новог Сада уследило је одушевљење.
– Ја идем у Нови Сад кад год могу! Тамо је најбољи провод! Људи су љубазни и веома гостољубиви. И стварно је прелеп град! А вама, да ли се вама овде допада? – упитала је озарена Тихана.
Да. И сигурно ћемо доћи опет!
Текст: Јелена Врцељ
Фотографије: Јована Врцељ
