Кад је у давном деветом веку балет почео да се развија на тлу Италије, а нешто касније и Француске, ни најугледнији, ни најбогатији људи тог времена нису могли претпоставити да сведоче претечи једне од најлепших и најкомплекснијих уметности.
Данас, најлепше балетске игре изводе се на дворовима, свечаностима, али се ова игра предаје и усавршава у школама и на академијама.
Ученица другог разреда средње Балетске школе Луј Давичо, Ивана Томаш, каже да је балетом почела да се бави из жеље да буде грациозна и лаког хода, баш као балерине које је гледала у балетској представи:
„После средње школе волела бих да наставим да се бавим уметничком игром, али ситуација у нашој земљи није баш сјајна, поготово сада када је балетским играчима власт ускратила могућност сталног радног односа. Свим младима који желе да се баве овом уметношћу поручила бих да је озбиљно схвате и опробају се само ако истински то воле, јер је нашој земљи више него икад потребна квалитетна презентација културе у свету.“ каже Ивана.
Младих балетских уметника и уметница има, али њихов положај и третман државе осцилира и то је главни узрок одустајања од балета.
„Док се ближимо прослави сто година постојања балетске уметности на српској културној сцени, уместо да осмишљавамо програме којима овај велики и значајан јубилеј треба прославити, с великом забринутошћу и стрепњом гледамо тренутну ситуацију у нашој професији. Наиме, актуелна забрана запошљавања у јавном сектору и правне регулативе одласка у пензију погубне су за балетске ансамбле у нашој земљи. У позориштима која запошљавају играче, а то су Народно позориште у Београду, Српско народно позориште и Позориште на Теразијама чији ансамбли у збиру не прелазе бројку од 200 људи, ситуација је јако неповољна и прети да дође до колапса“ – између осталог Удружење балетских уметника Србије наводи у саопштењу за јавност.
Иако ситуација са балетом у Србији није у завидном положају, жар и љубав младих према овој уметности охрабрује и враћа наду у српску културу, која осим неговања своје, на готово исти начин чува и културу других народа.
Снежана Ченад
