Упорност, храброст, креативност – све су то речи које описују Миодрага Петровића, свестраног младог човека, кога многе животне потешкоће нису омеле да остварује своје снове, један за другим.
Миодраг је двадесетседмогодишњи Новосађанин кога смо први пут упознали у Дневном боравку ШОСО Милан Петровић. Тада смо са њим причали о филмовима и музици и његовим остварењима и наградама на том пољу. Овога пута, повод за кратак разговор дао нам је нови Миодрагов испуњен циљ – промоција његове прве збирке песама и кратких прича „Позитивне вибрације”, која је одржана у суботу, 8. јула у ШОСО Милан Петровић.
Након одржане промоције могле су се чути позитивне критике које кажу да се у твојим стиховима осећају „надреална осећања, перфекционизам, чистота и истина“. Какви су твоји утисци после овог првог јавног сусрета са читалачком публиком?
Промоција је протекла у веома лепој атмосфери. Током потписивања књиге и дружења с будућим читаоцима „Позитивних вибрација“ био сам окружен радосним и насмејаним људима и слушао позитивне критике.
Књига носи назив Позитивне вибрације. Шта је то што у човеку буди позитивне вибрације?
Позитивне вибрације нису само поезија, то су најлепша осећања везана за музику, пријатељство, радост, све оно што живот чини лепим или како каже Жана у мојој књизи:
Боље речено, то су наши најлепши снови, жеље, осећања, речи, песме и многе друге драге мале лепе ствари које нас подсећају да нисмо сами и напуштени, да смо вољени и важни у сваком часу овог живота…
Колико је времена и труда требало да настане ова збирка?
Поезију и кратке приче почео сам да пишем у најранијем детињству. Многе ствари су се изгубиле. У неком тренутку осетила се потреба да се све то покуша сачувати од заборава и да се сабере на једном месту. Тако је настала ова збирка која има два дела. Први део носи наслов „Позитивне вибрације“ и по њему се зове књига, а други део носи наслов „Додирни звезде“, по једној мојој песми и у другом делу су само песме.
Шта је оно што те је инспирисало и водило на том путу уметничког стварања?
Оно што ме је инспирсало да напишем „ Позитивне вибрације“ је жеља за животом и уживање у сваком новом дану који ми је дат. У том периоду волео сам да слушам емотивни рок, те сам у делу описао како рок и позитивно размишљање могу да постану једно и како могу да снажно делују на човека. О томе нам говоре јунакиње „ Позитивних вибрација“ Кети, Жана, Ива и Лена.
Да ли је књижевност поље у коме видиш себе и у будућности? Хоћемо ли, после ове књиге, имати прилику да читамо и друге твоје радове?
Када смо прошлог пута разговарали, видели сте да се не бавим само књижевношћу, већ и филмом и музиком. У будућности, ако буде среће, требало би да одштампам своју кратку причу „ Јутро“ за коју сам на Међународном конкурсу „Јоан Флора“ добио 3. награду. Такође, спремам нови музички албум, као и нови филм. Истина је да се у писаној речи најчешће и најлакше изражавам, тако да ће сасвим сигурно бити још мојих књижевних остварења.
Данијела Шиловановић
Фото: Марија Ердељи
