„Државни посао“ у протекле три године, серија је која сваком епизодом постаје све популарнија, а фанови Чваркова, Бошкића и Торбице све су бројнији. На једном од снимања епизода, Омладинске новине имале су прилику да попричају са ликовима ове, па могло би се рећи, стендап форе.

 

С обзиром да су 4. јуна у Српском народном позоришту у Новом Саду одиграли последњу представу у сезони, изјавили су да је разлика између новосадске и београдске публике, само у ватрености, у навијачкој атмосфери која је у Београду израженија.

Чварков, Бошкић и Торбица са новинарком Омладинских новина Снежаном Ченад

Шта ви, Чварков, Бошкић и Торбице, саветујете омладини када заврши факултет, да потражи посао у државном или приватном сектору?

Чварков: Само државно, јер… радио – не радио, свира ти радио.

Бошкић: Своје највеће амбиције и способности можете да искористите у приватном сектору, где ја још нисам стигао, али надам се да ћу отворити нешто своје.

Торбица: Ма вежи коња ђе ти газда каже, да тако буде… Немојте причати, државна фирма је ипак државна фирма, какво приватно, људи, шта је с вама?

 

Због чега мислите да млади највише одлазе из Србије?

Торбица: Ја да вам кажем, ти Американци зову нашу дјецу само да би тамо радили за њих, а шта они њима у главу ставе…? Нека, нека њих тамо, а ми смо нама овдје. Младима имам нешто рећи: треба да останете овдје, да би имали пуно дјеце, да би наша земља била вел’ка као Југославија што је била, не стидим се ја тога да кажем.

Чварков: Ако им се не свиђа, ено им Канаде. Извини ти сад, Драгане, знам да је твој син отишао тамо. Они одлазе као због тога што нема посла, ево ако хоће да раде, нек’ дођу код мене на село, има да се ради колико волеш.

 

Какво је ваше мишљење о Work&Travel програму?

Торбица: Шта? Шта је то?

Бошкић: Сјајан програм на који сам ја такође хтео да идем, али сам касније отишао на два месеца у Америку и у ствари сам само путовао.

Торбица: Ма, Бошкић, чујеш ли шта те питам? Шта? Шта је то?

Бошкић: Ма то је оно радиш преко лета у Америци, зарадиш паре, а уједно  упознајеш људе, учиш језик и то. Међутим, ја нисам стигао да радим, јер сам свашта желео да посетим, а вама само да обиђете цео Дизниленд у Орланду треба осам дана.

 

Шта бисте поручили младима у Србији?

Чварков: Да вредно раде, буду образовани и културни. Да поштују старије и да човеку старијем устану у аутобусу, а не онај истатовирани што је целу ноћ дринц’о ко зна где и пио оне ексере, оне екстази, да он седи, а да ја морам да стојим док идем на посао.

Торбица: Добро каже Ђоко, нека раде, нека буду вредни и све ће стићи.

Бошкић: Само вера у себе и само риспект према свему, према послу. Да се поштује посао и било где на планети ви ћете успети, ако сте свој и искључиво свој човек.

 

Текст и фото: Снежана Ченад